Википедија

Канџи — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Џ у Ђ по препуракама за превод.
ознака: враћена измена
м Враћене измене корисника Biomaster2000 (разговор) на последњу измену корисника Жељко Тодоровић
ознака: враћање
Ред 2:
{{Јапанска писма}}
[[File:Kanji_furigana.svg|thumb|160px|'''Канџи''']]
'''КанђиКанџи''' (漢字 – ''kanji'': „знаци из [[Династија Хан|Хан]] [[Кина|Кине]]”) јесу [[кинески словни знаци]] у [[Јапански језик|јапанском језику]]. КанђиКанџи је један од четири писма која се користе у савременом јапанском (остали су [[хирагана]], [[катакана]] и [[ромађиромаџи]]).
 
== Историја ==
Општеприхваћена претпоставка је да су [[Будизам|будистички]] монаси донели кинеске текстове у Јапан у V веку и да су се они читали на кинеском језику. Временом, формирао се систем познат као канбун (漢文 – ''kanbun''); У основи се ту расило о кинеском тексту са [[дијакритик|дијакритичким знацима]] које су јапанским читаоцима омогућавали да читају у складу са правилима јапанске граматике.
 
У то време јапански језик није имао свој писани облик. Временом се појавио системиситем [[манјогана]], који је користио мањи број знакова из канџија само због њихове фонетске вредности, а не и семантичке. Манјогана у курзивном облику се развила у [[Хирагана|хирагану]], писмо које су користиле жене којима није било дозвољено више образовање. [[Катакана]] је настала на сличан начин: ученици у манастирским школама су упрошћавали знаке из манјогане да би могли брже да пишу. Хирагана и катакана се заједно називају [[кана (писмо)|кана]].
 
Како су писма сазревала и ширила се, канџи се почео користити само за писање одређених делова говора, као што су [[именице]], [[придеви]] и [[глагол|глаголи]], док су са канаом писани суфикси глагола, аутохтоне јапанске речи, као и речи из страних језика (мада се ово развило касније; на почетку, овакве речи су записиване са фонетским канџи-знацима).
 
== Врсте канђиканџи знакова ==
Док неки канђиканџи и кинески знаци [[кинески карактери|ханзи]] исто значе, неки имају рауличито значење. Поред знакова који имају другачије значење у јапанском језику, као и знакова са истим значењем који се пишу друкчије, постоје знаци карактеристични за Јапан, који се зову кокуђикокуџи (国字 – ''kokuji'', бук. „национални знаци”) или васеј канђиканџи (和製漢字 – ''wasei kanji'': „кинески карактери настали у Јапану”). Постоји стотине кокуџи знакова и премда се неки ретко користе, битан су део јапанског писма. Такви су:
* 峠 – тоге (''tōge'' – „планински прелаз”)
* 榊 – сакаки (''sakaki'' – „дрво сакаки, врста камелије”)
* 畑 – хатаке (''hatake'' – „поље усева”)
* 辻 – цуђицуџи (''tsuji'' – „раскрсница, улица”)
* 働 – до; хатара (ку) (''dō''; ''hatara(ku)'' – „рад”)
 
Поред кокуђијакокуџија, велик број знакова у канџију нема исто значење у јапанском и кинеском и називају се кокун (国訓 - ''kokkun''), а не кокуђикокуџи. Примери:
* 沖 – оки (''oki'' – „приобаље”)
** 沖 се у кинеском чита чунг (''chòng'') и значи „испрати”
Ред 28:
* 椿 – цубаки (''tsubaki'' – ''Camellia japonicus'')
 
Одређен број канђиканџи-знака се некада пише на два различита начина, кју-ђитајџитај (旧字体 – ''kyū-jitai''; „стари знаци”) и шин-џитај (新字体 - ''shin-jitai''; „нови знаци). Примери (лево су кју-ђитајџитај, а десно шин-ђитајџитај):
* 國 → 国 – куни (''kuni'' – „земља, држава”)
* 號 → 号 – го (''gō'' – „број”)
* 變 → 変 – хен; ка (вару) (''hen''; ''ka(waru)'' – „промена”)
 
Кју-ђитајџитај знаци су се користили до краја II светског рата, али су након тога уведени једноставнији шин-ђитајџитај знаци. Неки од нових знакова су слични поједностављеним (упрошћеним) карактерима који се користе у [[Кина|Кини]], али се од њих ипак разликују.
 
Постоје и кинески карактери који се користе као фонетски у јапанском (当て字 – атеђиатеџи [''ateji''])-писму, мада се велики број кинеских знакова уопште не користи у јапанском.
 
== Читање ==
КанђиКанџи-знак може имати неколико (у ретким случајевима 10 или више) могућих изговора, зависно од контекста, намереног значења, употреби у сложеницама или месту у реченици. Ови изговори или читања се деле у две групе: онјоми (''on'yomi'') и кунјоми (''kun'yomi'').
 
=== Он'јоми ===
Он'јоми (音読み) су знаци чији је изговор заснован на јапанској апроксимацији кинеског изговора знака у време када је ушао у употребу. Неки канђиканџи-знаци су дошли у јапански из различитих делова Кине у различито време, тако да имају вишеструке онјоми (као и вишеструка значења). Насупрот овоме, васеј канџи уопште немају онјоми.
 
На пример, канџи знак за „светлост” или „следеће” (明) се може изговорити или као мјо (''myō'') од ране (V-VI век) позајмљенице из југоисточне Кине, или као меј (''mei'') од касније (VII-IX век) позајмљенице из северне Кине. Али, канђиканџи 込 није изведен из кинеског карактера и самим тиме нема онјоми.
 
Онјоми су фонолошки карактеристични по томе што теже ка једнослоговном изговору, јер сваки знак представља један кинески слог. Ипак, ако занемаримо акцентуацију, већина кинеских слогова (посебно из средњокинеског, код којег су завршни плозивни сугласници били чешћи некада него данас) није се уклапала у начешћи систем слогова сугласник-самогласник у класичном јапанском. Тако је већина онјоми сачињена од два слога, од којих је други најчешће продужени самогласник из првог (односно '''и''' ако је у првом '''е''' и '''у''' ако је у првом '''о''', због фонолошких промена током векова) или је један од слогова ку, ки, цу, чи или слоговно н, јер подсећају на завршне сугласнике у средњокинеском.
 
Онјоми се примарно јављају у сложеницама од више канџи-знакова (нпр. 熟語 – ђукугоџукуго, ''jukugo'') које су позајмљенице (заједно са писањем) из кинеског, речи чији концепти или нису постојали у јапанском или се нису довољно елегантно могле изразити јапанским речима. Ово се може поредити са позајмљеницама из латинског или грчког (нпр. елегантнији је израз демократија од израза владавина народа истог значења).
 
=== Кунјоми ===
Кунјоми (訓読み) је читање канђиканџи-знакова засновано на изговору изворне јапанске речи или јаматокотоба (''yamatokotoba''), изговора који апроксимира значење кинеског знака када је уведен. Као и код онјомија и код кунјомија може постојати више различитих читања канђиканџи-знакова, док други канђиканџи-знаци немају кунјоми изговор.
 
На пример, канџи за исток (東), има онјоми изговор то (''tō''). Али, Јапанци су већ имали реч за „исток”, која се изговарала хигаши (''higashi'') и некада азума (''azuma''). Тако се канџи 東 чита кунјоми изговором. Ипак, канђиканџи 寸, која означава кинеску меру дужине (нешто дужу од једног [[инч]]а), није имала одговарајући еквивалент у јапанском, те тако има само онјоми изговор сун (''sun'').
 
Кунјоми карактерише строга структура сугласник-самогласник (некада слог почиње самогласником), сличну суседним [[Полинежански језици|полинежанским језицима]]. Већина именица или придева кунјоми су два или три слога дуги, док је кунјоми глагол најчешће слог или два дуг (не рачунајући [[хирагана]] суфиксе зване [[окуригана]] иако се они сматрају делом читања).
 
=== Друга читања ===
Неке канђиканџи имају и мање позната читања звана [[нанори]] (''nanori''), која се најчешће користе за имена особа и најсличнија су кунјоми изговору. Називи места такође некада користе нанори (или, понекад, јединствена читања која се другде не могу срести).
 
Гикун (義訓 – ''Gikun'') је читање канђиканџи-комбинација када немају директне везе са посебним онјоми или кунјоми знаковима, већ су повезане са значењем говорних или писаних фраза. На пример, сложеница 一寸се може прочитати као исун (''issun'') са значењем „један сун”, али се најчешће чита као једна реч чото (''chotto'') – мало (нечега). Овај начин читања се јавља и у неким јапанским презименима.
 
Многи атеђиатеџи (канџи који се користе као фонетски знакови) имају значења изведена из њихове употребе: на пример, данас архаично 亜細亜 – ађијааџија (''ajia'') се користило да се напише [[Азија]] канџијем; симбол 亜 данас значи Азија у сложеницама као 東亜 – тоа (''tōa''), „Источна Азија”. Из сложенице 亜米利加 – Америка (''amerika'') је узет други знак, додат му је знак за земљу или државу, дајући тако полузваничну кованицу 米国 – беикоку (''beikoku''), „земља пиринча“ са значењем [[Сједињене Америчке Државе]].
 
=== Када користити које читање ===
Подела на онјоми и кунјоми се може чинити арбитрарном и непотребно тешком за некога ко учи јапански. Речи сличних концепата, као што су „исток” (東), „север” (北) и „североисток” (東北) могу имати потпуно различите изговоре: кунјоми за прва два су хигаши (''higashi'') и кита (''kita''), док је онјоми за трећи тохоку (''tōhoku''). Ипак, ситуација није ништа више компликована него што су је то случај са изговором слова и речи у [[Енглески језик|енглеском језику]].
 
Ситуацију донекле компликује то што постоје два правила за одређивање изговора одређене канџи у датом контексту. Прво, и најлакше, важи за канџи који се јављају у сложеницама и скоро увек се читају са онјоми. Ова врста речи се некада назива ђукугоџукуго (熟語 – ''jukugo''). На пример, 情報 – џохо (''jōhō'') „информација”; 半月 хангецу (''hangetsu'') „полумесец”; 革命家 какумеика (''kakumeika'') „револуционар”.
 
Друго, канџи који стоји сам и односно, написан само уз кана, не уз други канђиканџи – се чита према кунјоми. Заједно са својим [[окуригана]], ако постоји, њихова основна функција је или именица или деклинован придев или глагол: на пример, 月 цуки (''tsuki'') „месец”; 情け насаке (''nasake'') „симпатија”; 赤い акај (''akai'') „црвено”; 建てる татеру (''tateru'') „изградити”. Ретке канџи сложенице имају окуригана, као што су 空揚げ караге (''karaage'') „пржено” и 名無し нанаши (''nanashi'') „безимени”.
 
Постоје бројни изузеци од оба правила. 赤金 акакане (''akakane'') „бакар”; 日傘 хигаса (''higasa'') „сунцобран” као и познато 神風 камиказе (''kamikaze'') „божански ветар” користе кунјоми иако су просте канџи сложенице. На срећу, већина изузетака другом правилу су просте именице: 愛 ај (''ai'') „љубав”; 禅 [[зен]] (''Zen''); 点 тен (''ten'') „ознака, тачка“.
Ред 74:
Још компликација уноси чињеница да много канџи може имати више од једног онјоми: 説明 сецумеј (''setsumei'') „објашњење” према 灯明 томјо (''tōmyō'') „светло као понуда богу”.
 
Постоје и канђиканџи сложенице које користе комбинацију онјоми и кунјоми, познату као ђубакоџубако (重箱 - ''jūbako''). Сама та реч је изузетак: први се знак чита са онјоми, а други са кунјоми. Други примери су 金色 киниро (''kin'iro'') „златан” (читање он-кун) и 影法師 кагебоши (''kagebōshi'') „силуета” (читање кун-он-он).
 
Нека од познатих места, укључујући и [[Токио]] (東京 – ''Tōkyō'') и сâм [[Јапан]] (日本 – Нихон [''Nihon''] или ређе Нипон [''Nippon'']) се читају са онјоми; али, називи велике већине јапанских места се читају са кунјоми (大阪 – Осака [''Ōsaka'']; 青森 – Аомори [''Aomori'']; 箱根 – Хаконе [''Hakone'']). Презимена се такође читају са кунјоми (山田 – Јамада [''Yamada'']; 田中 – Танака [''Tanaka'']; 鈴木 – Сузуки [''Suzuki'']). Лична имена, иако се не сматрају ђубакоџубако, често се читају комбинацијом кунјомикункоми и онјоми као и нанори и могу се читати само уз искуство (нпр. 大助 – Даисуке [''Daisuke''] читање са он-кун; 夏美 Нацуми [''Natsumi''] читање кун-он).
 
=== Помоћ при изговору ===
[[Датотека:Kimi_Ga_Yo_-_Furigana.jpg|десно|100п|Пример фуригана знакова (плаво) на тексту јапанске химне]]
Због могућности грешке, изговор канђиканџи се често може наћи записан малим знацима помоћу [[фуригана]] (изнад канџи знака) или [[кумимоџи]] (са стране знака). Ово се често среће у текстовима намењеним деци, у [[манга]] стриповима и уџбеницима и другим књигама за странце. Такође, могу се срести и у новинама код ретких или мање познатих изговора, као и код знакова који нису у званично признатом сету основних канђиканџи (види доле).
 
На слици десно је дат пример примењених фуригана на тексту [[Kimi ga yo|јапанске химне]]. Сви канџи знакови изнад себе имају изговор написан [[хирагана]] писмом. Видети чланак о химни за изговор и превод.
Ред 87:
Након [[Други светски рат|II светског рата]], 1946. године, јапанска влада је донела више закона о [[ортографија|ортографским]] реформама писма.
 
Неки знаци су упрошћени и они се називају шинђитајшинџитај (新字体 - ''shinjitai''). Број знакова у општој употреби је смањен и донета је званична листа знакова које треба научити током одређених разреда образовања. Многи облици истих знакова као и необичне алтернативе свакодневних су избачене из употребе. Све ово је учињено са намером да се олакша описмењавање деце као и да се поједноставе канџи који се користе у књижевности. Ово су, наравно, само препоруке, тако да се и шири дијапазон знакова осим ових и данас користи.
 
Године [[1946]]. јапанска влада је саставила листу од 1850 канџија опште употребе (当用漢字 - ''tōyō kanji''). Она је проширена на 1945 [[1981]]. године и назива се ђојоџојо канџи (常用漢字 – ''jōyō kanji'').
 
Званичне листе канџи су:
* Основни канђиканџи – 881 знак које треба научити до 6. разреда.
* КанђиКанџи опште употребе (当用漢字 - ''tōyō kanji'') – 1850 знакова које треба научити до краја средње школе. У оквиру ових се налазе и основни канџи. Године [[1981]]. ова листа је замењена са листом канџи за свакодневну употребу.
* КанђиКанџи за свакодневну употребу – 1945 знакова које треба научити током основне и средње школе. У свакодневној употреби, код знакова ван ове листе се користе мали знакови за изговор.
* КанђиКанџи за имена (ђинмеијоџинмеијо канђиканџи, 人名用漢字 - ''jinmeiyō kanji'') – од [[2004]]. садржи 2232 знака. Временом, Министарство правде повећавало је број знакова, а и даље ће додавати нове знакове на захтев родитеља као и још неколико у ређој употреби.
 
== Остало ==
Идеограм за понављање (々) се користи за множину; изговара се као да је претходин канђиканџи написан двапут заредом..
 
Јапанска влада прописује тест познат као Тест способности у јапанском канђијуканџију (日本漢字能力検定試験 - ''Nihon kanji nōryoku kentei shiken'') који тестира читање и писање канџија. Највиши ниво обухвата око 6000 знакова.
 
== ГаиђиГаиџи ==
ГаиђиГаиџи (外字 – ''Gaiji''), познат још као и додатни знаци, је сет ређих канђијаканџија који се не могу наћи у важећем јапанском систему. То су варијантни облици свакодневних канђиканџи као и не-канђиканџи симболи.
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Kanji}}
* [http://www.jlpt-kanji.com КанђиКанџи тест] – целокупан ђојоџојо канђиканџи сет потребан за званични Тест јапанског језика
* [https://web.archive.org/web/20041110043809/http://member.nifty.ne.jp/TAB01645/ohara/index.htm КокуђиКокуџи речник] – само на јапанском
* [http://www.kanjidict.com/ Канџи речник]
* [https://web.archive.org/web/20041018234833/http://www.kotoba-project.com/kanjiintro.html Породице канђиканџи знакова] – студија о теорији да су сви канџији настали од седам основних концепата.
* [https://web.archive.org/web/20101029180930/http://www.saiga-jp.com/kanji_dictionary.html Japanese Kanji Dictionary]
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Канџи”