|
Пољопривреда је такође скраћени назив ''студије'' о пољопривредним знањима и вештинама, познатије и као [[пољопривредне науке]].
Поред овог, као додатак храни за људску исхрану и [[храни за стоку]], пољопривредом се могу произвести добра као нпр. украсно цвеће и украсно [[расадно]] биље, тесана или [[дрвена грађа]], [[ђубриво]], [[житовињскаживотињска кожа]], [[штављена кожа]], индустријске хемикалије ([[скроб]], [[шећер]], [[етанол]], [[алкохол]]и и [[пластичне масе]]), [[влакна]] ([[памук]], [[вуна]], [[конопља]], и [[лан]]), горива ([[метан]] из [[Биомаса|биомасе]], [[биодизел]]), па и недозвољени производи (наркотици - [[Kanabis (lek)|марихуана]], [[опијум]], [[кокаин]]), као и дозвољене [[хемијска супстанца|супстанце]] (биолековита средства, [[Дуван (производ)|дуван]] или [[Генетички модификован организам|ГМО]] биљке и животиње за добијање специјалних лекова.
[[Датотека:Tea plantation in India02.jpg|мини|250п|Плантажа [[чај]]а у [[Индија|Индији]]]]
На [[Запад]]у, употреба [[Генетички модификована храна|генетски модификованих]] производа, стручније руковање хранљивим састојцима тла, као и побољшана [[коров#Сузбијање корова|контрола корова]] утицали су на повећан принос за исту засађену порвшинуповршину. Истовремено, коришћење механизације умањило је потребу за радном снагом. Земље у развоју најчешће производе мање приносе, имајући у виду непостојање најновијих достигнућа на овом пољу, [[економска основа|добре економске основе]] и темеља за технолошки развој.
Савремена пољопривреда умногоме зависи од добрих технолошких решења и нових технологија, па и од биолошких и примењених наука. [[Наводњавање]], [[одводњавање]], [[одржавање]] и санитарне технике—од којих је свака једнако значајна за успешну земљорадњу—само су неке области које захтевају поседовање посебних знања пољопривредних технолога.
Патентним правима су фирме, које се баве развојем нових сорти биљака и пасмина животиња коришћењем генетичког инжињерства, лиценцирале њихово коришћење фармерима на исти начин којим фирме које пројектују софтвер лиценцирају његово коришћење корисницима рачунара. Ово је дало моћ овим фирмама да диктирају услове, чега раније није било. Неки сматрају да цу ове фирме криве за биопиратерију.
Очување тла и коришћење хранљивих састојака су постале битне почев од педестихпедесетих година 20. века, јер су најбољи пољопривредници добили улогу руководиоца земље коју користе. Али, велику бригу представља загађивање вода и тла вештачким ђубривима, као што су [[азот]] и [[фосфор]].
Повећана свест потрошача о питањима пољопривреде довела је до стварања пољопривреде подпомогнутепотпомогнуте од стране заједнице, локалних покрета за храну, споре хране (супротно од „брзе хране“ - -{''fast food''}-) и улазак у комерцијалну употребу органске пољопривреде, додуше још увек ретко.
== Историја ==
[[Датотека:Precision Farming in Minnesota - False Colour.jpg|мини|десно|250п|Прецизна пољопривреда у Минесоти: из свемира ова фарма у северозападној Минесоти изгледа као колаж. Поља мењају нијансе током сезона и са деловима засејаним органском пшеницом, сојом, кукурузом, алфалфа-ом, ланом или под сеном. Овај инфрацрвени снимак обојен вештачким бојама доноси мноштво информација о стању усева. За нетренираног посматрача, сама слика не значи ништа. Али, фармери су обучени да препознају жута подручја где су усеви инфицирани, црвене нијансе које казују да су усеви у добром стању, црно које показује поплављено подручје, и смеђе делове који казују да су нежељени пестициди прешли на усеве који се не третирају хемикалијама.]]
Током задњогзадњег века пољопривреда се одликовала повећаном продуктивношћу, применом синтетичких ђубрива, заменом ручног рада пестицидима, [[загађење воде|загађењем воде]] и [[Пољопривредна субвенција|пољопривредним субвенцијама]]. Задњих година је ојачао отпор конвенционалној пољопривреди због њеног негативног утицаја на животну средину, и дошло је до повећане заступљености [[Органска пољопривреда|органске]] и [[одржива пољопривреда|одрживе]] пољопривреде.<ref>{{cite web|url=http://www.motherjones.com/tom-philpott/2013/04/history-nitrogen-fertilizer-ammonium-nitrate|last=Philpott|first=Tom|title=A Brief History of Our Deadly Addiction to Nitrogen Fertilizer |date=19. 4. 2013 |accessdate=7. 5. 2013|publisher=Mother Jones}}</ref><ref>{{cite web|publisher=The World Bank|year=1995|url=http://econ.worldbank.org/external/default/main?pagePK=64165259&theSitePK=469372&piPK=64165421&menuPK=64166093&entityID=000009265_3970311122936|title=Overcoming agricultural pollution of water: the challenge of integrating agricultural and environmental policies in the European Union, Volume 1|accessdate=15. 4. 2013|last=Scheierling|first=Susanne M.|archive-url=https://web.archive.org/web/20130605112426/http://econ.worldbank.org/external/default/main?pagePK=64165259&theSitePK=469372&piPK=64165421&menuPK=64166093&entityID=000009265_3970311122936|archive-date=5. 6. 2013|url-status=dead}}</ref> Једна од главних покретачких сила тог покрета је била [[Европска унија|Европска Унија]], која је прва цертификовала [[Еколошка храна|еколошку храну]] 1991. године и започела реформу своје [[Заједничка пољопривредна политика|заједничке пољопривредне политике]] (-{CAP - ''Common Agricultural Policy''}-) 2005. године којом ће се укинути робно везане пољопривредне субвенције,<ref>{{cite web|publisher=European Commission|year=2003|url=http://ec.europa.eu/agriculture/capreform/index_en.htm|title=CAP Reform |accessdate=15. 4. 2013}}</ref>. Развој органске пољопривреде је подстакао истраживања у областима алтернативних технологија као што је [[интегрисана контрола штеточина]] и селективни узгој. Недавни фундаментални технолошки мапредцинапреци обухватају [[генетички модификована храна|генетски модификовану храну]].
Године 2007, високи подстицаји за пољопривреднике да узгајају усеве за [[Биогорива|биогориво]]<ref>{{cite journal|last=Smith|first=Kate|last2=Edwards|first2=Rob|date=8. 3. 2008|url=http://www.heraldscotland.com/2008-the-year-of-global-food-crisis-1.828546 |title=2008: The year of global food crisis|journal=The Herald|location=Glasgow}}</ref> у комбинацији са другим факторима, као што је прекомерни развој бившег пољопривредног земљишта, пораст транспортних трошкова, [[климатске промене]], растућа потрашачкапотрошачка потражња у Кини и Индији, и [[Природни прираштај|раст популације]],<ref>{{cite journal|url=http://www.csmonitor.com/2008/0118/p08s01-comv.html|title=The global grain bubble|journal=The Christian Science Monitor |date=18. 1. 2008 |accessdate=26. 9. 2013}}</ref> су узроковали [[сигурност хране|несташице хране]] у Азији, Средњем Истоку, Африки, и Мексику, као и пораст цена хране широм света.<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/7284196.stm|title=The cost of food: Facts and figures|publisher=''BBC News Online''|date=16. 10. 2008 |accessdate=26. 9. 2013}}</ref><ref>{{cite journal|last=Walt|first=Vivienne|date=27. 2. 2008|url=http://www.time.com/time/world/article/0,8599,1717572,00.html|title=The World's Growing Food-Price Crisis|journal=Time}}</ref> Децембра 2007. је 37 земаља било суочено са прехрамбеним кризама, а у 20 је био уведен неки облик контроле цена хране. Неке од тих несташица су довеле до [[2007-2008 светска криза цена хране|немира због недостатка хране]] и чак смртоносних стампеда.<ref name="guardian.co.uk">Watts, Jonathan (4 December 2007). [http://www.guardian.co.uk/world/2007/dec/04/china.business "Riots and hunger feared as demand for grain sends food costs soaring"], ''The Guardian'' (London).</ref><ref name="timesonline.co.uk">Mortished, Carl (7 March 2008).[http://www.timesonline.co.uk/tol/news/environment/article3500975.ece "Already we have riots, hoarding, panic: the sign of things to come?"], ''The Times'' (London).</ref><ref name="ReferenceA">Borger, Julian (26 February 2008). [http://www.guardian.co.uk/environment/2008/feb/26/food.unitednations "Feed the world? We are fighting a losing battle, UN admits"], ''The Guardian'' (London).</ref> [[Међународни фонд за пољопривредни развој]] сматра да повећана заступљеност закупничке пољопривреде може да буде део решења за спутавање раста цена хране и свеукупну безбедност хране. Они делом базирају ту тврдњу на искуству Вијетнама, који је отишао од увозника хране до великог извозника, што је довело до знатног пада степена сиромаштва, и то је углавном последица развоја закупничке пољопривреде у тој земљи.<ref>{{cite web|url=http://www.ifad.org/operations/food/farmer.htm|title=Food prices: smallholder farmers can be part of the solution|publisher=International Fund for Agricultural Development|accessdate=24. 4. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130505224355/http://www.ifad.org/operations/food/farmer.htm|archive-date=5. 5. 2013|url-status=dead}}</ref>
Болести и деградација земљишта су два главна узрочника за забриностзабринутост у данашњој пољопривреди. На пример, епидемија [[стабљична рђа|стабљичне рђе]] на пшеници узрокована -{[[Ug99]]}- сојом се тренутно шири дуж Африке ка Азији и узрокује велику забринутост због губитака приноса од 70%, и више у неким околноситмаоколностима.<ref>{{cite web|url=http://www.fao.org/agriculture/crops/rust/stem/rust-report/stem-ug99racettksk/en/|title=Wheat Stem Rust – UG99 (Race TTKSK)|publisher=FAO |accessdate=6. 1. 2014}}</ref> Апроксимативно 40% светског пољопривредног земљишта је озбиљно деградирано.<ref>Sample, Ian (31 August 2007). [http://www.guardian.co.uk/environment/2007/aug/31/climatechange.food "Global food crisis looms as climate change and population growth strip fertile land"], ''The Guardian'' (London).</ref> У Африци, ако се садашњи тренд деградације земљишта настави, континент ће вероватно моћи да прехрани само 25% своје популације до 2025, по подацима [[Универзитет Уједињених нација|УНУ]] Института за ресурсе у АфцициАфрици базираног у Гани.<ref>[http://news.mongabay.com/2006/1214-unu.html "Africa may be able to feed only 25% of its population by 2025"], ''mongabay.com'', 14 December 2006.</ref>
Аграрна структура је дугоричнадугорочна структура по [[Фернанд Браудел|Брауделском]] схаватањусхватању концепта. На дугорочним скалама аграрна структура је у већој мери зависна од регионалних, друштвених, културних и историјских фактора него од државних активности. На пример у Пољској, упркос спровођења интензивне аграрне политике током дужег низа година, аграрна структура је 2002. наликовала стању из 1921. непосредно након [[Историја Пољске (1795–1918)|периода подела]].<ref>[http://www.agrojournal.org/20/05-03.pdf M. Pietrzak, D. Walczak. 2014. The Analysis of the Agrarian Structure in Poland with the Special Consideration of the Years 1921 and 2002, Bulgarian Journal of Agricultural Science, Vol 20, No 5. стр. 1025, 1038.]</ref>
Године 2009, [[Пољопривреда у Кини|пољопривредни производ Кине]] је био највећи на свету, чему су следелеследиле Европска Унија, Индија и Сједињене Америчке Државе, по подацима [[Међународни монетарни фонд|Интернационалног монетарног фонда]]. Економисти користе [[тотални фактор продуктивности]] пољопривреде, и по тој мери је пољопривреда у Сједињеним Државама око 1,7 пута продуктивнија него што је била 1948. године.<ref>{{cite web|publisher=USDA Economic Research Service |url=http://www.ers.usda.gov/data/agproductivity/ |title=Agricultural Productivity in the United States |date=5. 7. 2012 |accessdate=22. 4. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130201021133/http://www.ers.usda.gov/Data/AgProductivity/ |archive-date=1. 2. 2013 |url-status=dead }}</ref>
== Пољопривредни производни системи ==
Системи за узгајање усева могу да варирају међу фармама у зависности од доступних ресурса и ограничења; географије и климе; државне политике; економских, друштвених и политичких притисака; и од филозофије и културе пољопривредника.<ref name="FAO FS">{{cite web|publisher=Food and Agriculture Organization|url=http://www.fao.org/farmingsystems/description_en.htm|title=Analysis of farming systems |accessdate=22. 5. 2013}}</ref><ref name="PCP APS">Acquaah, G. 2002. Agricultural Production Systems. стр. 283–317 in "Principles of Crop Production, Theories, Techniques and Technology". Prentice Hall, Upper Saddle River, NJ.</ref>
Премештање усева (или [[посеци и спали]]) је систем којим се шуме спаљују, ослобађајући неопходне нутриентенутријенте за годишњу култивацију и затим [[вишегодишња биљка|вишегодишњу]] употребу током период од неколико година.<ref name="CS">Chrispeels, M.J.; Sadava, D.E. 1994. "Farming Systems: Development, Productivity, and Sustainability". стр. 25–57 in ''Plants, Genes, and Agriculture''. Jones and Bartlett, Boston, MA.</ref> Затим се земљиште оставља да зарасте у шуму, а пољопривредници се премаштајупремештају на нове парцеле, враћајући се тек након дужег периода (10–20 година). Период повратка се скраћивао са порастом густине становништва, те је настала потреба за уносом нутријената (ђубрива) и ручном [[контрола штеточина|контролом штеточина]]. Годишња култивација је следећи стадијум интензитета при чему нема слободних периода. За такав узгој је неопходна још већа количина нутриенатанутријената и још више рада на контоликонтроли штеточина.
Даља индустријализација је довела до употребе [[монокултура]], кад се једна [[Култивар|култура]] узгаја на великим површинама. Услед ниске [[биолошка разноврсност|биоразноврсности]], употреба нутијенатанутријената је униформна и долази до акумулације штеточина, те је неопходна обимнија примена [[пестициди|пестицида]] и ђубрива.<ref name="PCP APS"/> Вишеструко култивирање, при чему се неколико усева гаји секвенционо у једној години, и [[међукултура|међукултивирање]], кад се неколико усева гаји истовремено, су друге врсте годишнихгодишњих ситемасистема узгоја познатих као [[поликултура|поликултуре]].<ref name="CS" />
У [[Суптропска клима|суптропским]] и [[Пустиња|сувим]] окружењима, временски распоред и распон узгоја може да буде ограничен падавинама, тако да или није могуће имати вишеструке усеве током године, или је неопходна [[наводњавање|иригација]]. У свим тим срединама се гаје вишегодишњи усеви (кафа, какао) и примењују се системи као што је [[агрошумарство]]. У пределима са умереном климом, где су екосистеми предоминантно [[Травњак|травнати]] или [[Прерија|преријски]], високо продуктивни годишњи усеви су доминантни пољопривредни систем.<ref name="CS"/>
|
