Златибор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 122:
 
== Туризам ==
[[Датотека:Златибор 1937.jpg|лево|мини|270п|Ваздушна Бања [[Златибор (градваздушна бања)|ЗлатиборВаздушна бања „Златибор“]] [[1937]]. године.]]
Златибор се налази у самом „средишту“ Србије. Растојање од ове планине до Београда је 230 -{km}-, до Новог Сада 300 -{km}- - баш колико и до Јадранског мора. Преко Златибора води магистрала од Београда ка приморју, директне аутобуске линије су успостављене са [[Нови Сад|Новим Садом]], [[Београд]]ом, [[Ниш]]ом, [[Јагодина|Јагодином]] и другим градовима. Преко Златибора, а дијелом и кроз његов масив, пролази жељезничка пруга [[Пруга Београд—Бар|Београд–Бар]]. Златибор је, прије свега, планина изузетне љепоте, пријатне климе, пространих пропланака, бујних пашњака, водом богатих планинских потока. "„[[Ружа вјетрова“вјетрова]]“ се расцвјетава управо над Златибором. Љета су топла, а зиме благе. Кише падају релативно често, а снијега има од октобра до маја.
 
Планинска љепотица у југозападном дијелу Србије била је одредиште доконих и богатих још од средине седамнаестог вијека, мјесто привременог боравка оних који су, прије свега, трагали за здрављем, али и за благодјетним миром златиборских падина на којима се очи одмарају, а тијело пуни енергијом. Ипак, прави туризам се развио тек када је на Златибор дошла једна крунисана глава, краљ Србије [[Александар Обреновић]], 1893. године.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Dug-put-od-brvnara-do-elitnih-hotela.sr.html Дуг пут од брвнара до елитних хотела („Политика“, 20. август 2013)]</ref>