Леон Батиста Алберти — разлика између измена

'''Леон Батиста Алберти''' ({{јез-ита|Leon Battista Alberti}}; [[Ђенова]], [[18. фебруар]] [[1404]] — [[Рим]], [[25. април]] [[1472]]) је био [[италија]]нски [[сликарство|сликар]], [[поезија|песник]], [[лингвистика|лингвист]], [[филозофија|филозоф]], [[криптографија|криптограф]], [[музика|музичар]], [[архитектура|архитекта]] и уопште, [[ренесанса|ренесансни]] [[полимата]].<ref>{{cite web |title=Leon battista alberti |url=https://www.slideshare.net/vikashsaini78/leon-battista-alberti-46848442 |website=slideshare |access-date=26. 1. 2021}}</ref> Његов живот је описао [[Ђорђо Вазари]] у својој књизи „Животи познатих сликара, вајара и архитекти“. Уметност [[Рана ренесанса у Италији|кватрочента]] је у великој мери сажета кроз његов рад и дело. Формирао се на северу [[Италија|Италије]], након што је његова породица била протерана из [[Фиренца|Фиренце]]. Алберти је имао директно искуство са сликарством и вајарством и такође је био врло маштовит архитекта. Његову архитектуру карактерише ригурозна диспозиција класичних елемената која пружа рационалну основу за нове начине концепције простора и изградње. Међу најистакнутијим примерима Албертијеве архитектуре налази се фасада готске базилике [[Санта Марија Новела]] у Фиренци, довршена [[1458]]. године, где је Алберти развио један плошни фасадни систем који ће имати велики утицај на каснију архитектуру. Такође је аутор пројеката више цркава међу којима се истиче црква Сан Андрее у [[Мантова|Мантови]] (довршена [[1494]]. године). Од исте важности као и грађевински пројекти су његови теоријски трактати о сликарству, вајарству и архитектури. Алберти је био плодан писац и у својим књигама је сажео све иновације својих савременика, укључујући такође неке примјере из антике. Међу тим књигама се истиче трактат о архитектури ''-{De Re Aedificatoria}-'', написан у периоду од [[1453]]. до [[1485]]. године. Као резултат ових Албертијевих теоријских радова, нове идеје су се рашириле широм, али и изван Италије. Књигу ''-{Della Pittura}-'', посветио је [[Филипо Брунелески|Брунелескију]], као и [[Лоренцо Гиберти|Гибертију]], [[Донатело|Донателу]], [[Лука дела Робија|Луки дела Робији]] и [[Мазачо|Мазачу]]. [[Датотека:Alberti_-_De_re_aedificatoria,_1541.djvu|мини|pages=7|''De re aedificatoria'']]