Вук Стефановић Караџић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене корисника 217.24.20.2 (разговор) на последњу измену корисника 77.243.23.252
ознака: враћање
Ред 21:
| напомене =
}}
'''Вук Стефановић Караџић''' ([[Тршић (Лозница)|Тршић]], [[6. новембар]] [[1787]] — [[Беч]], [[7. фебруар]] [[1864]]) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника [[српски језик|српског језика]].<ref name="urlВук Стефановић Караџић">{{cite web|url=http://www.trsic.org/ovuku.php | title = Вук Стефановић Караџић | author = |authorlink = |date=| format = | work = | publisher = | language = | archiveurl = | archivedate=| quote = | accessdate =}}</ref> Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века.<ref>Larousse enciklopedija, 2. tom</ref> ''Рођен у вријеме зло и мучно, у дане када се чињаше да је скоро угашен живот српског народа. Вук је стао на снагу у вријеме јуначко''.<ref>"Босанска вила", Сарајево 1888. године</ref>
'''Vuk Stefanović Karadžić''' (Serbian Cyrillic: Вук Стефановић Караџић, <small>pronounced</small> [ʋûːk stefǎːnoʋitɕ kâradʒitɕ]; 7 November 1787 – 7 February 1864) was a Serbian philologist and linguist. He was one of the most important reformers of the modern Serbian language. For his collection and preservation of Serbian folktales, ''Encyclopædia Britannica'' labelled him "the father of Serbian folk-literature scholarship." He was also the author of the first Serbian dictionary in the new reformed language. In addition, he translated the New Testament into the reformed form of the Serbian spelling and language.
Стекао је и неколико почасних [[доктор (титула)|доктората]].<ref>[http://www.riznicasrpska.net/vukijezik/index.php?topic=47.0 Ризница српска — Вук и језик]</ref> Имао је неколико браће и сестара који су умрли. У тадашње време се веровало да је то због духова и вештица. После смрти доста његове браће његови родитељи су му дали име Вук да би то име отерало духове и вештице.
 
Учествовао је у [[Први српски устанак|Првом српском устанку]] као писар и чиновник у [[Неготинска Крајина|Неготинској крајини]], а након слома устанка преселио се у Беч, 1813. године. Ту је упознао [[Јернеј Копитар|Јернеја Копитара]], цензора словенских књига, на чији је подстицај кренуо у прикупљање српских народних песама, реформу ћирилице и борбу за увођење народног језика у српску књижевност. Вуковим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, а српски језик је потиснуо [[славеносрпски језик]] који је у то време био језик образованих људи. Тако се као најважније године Вукове реформе истичу [[1818]], [[1836]], [[1839]], [[1847]]. и [[1852]].
He was well known abroad and familiar to Jacob Grimm, Johann Wolfgang von Goethe and historian Leopold von Ranke. Karadžić was the primary source for Ranke's ''Die serbische Revolution'' ("The Serbian Revolution"), written in 1829.
 
== Биографија ==