Папа Мартин IV — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
||
Ред 28:
Тек шест месеци после смрти папе Николе III је, у [[Витербо]]у [[22. фебруар]]а [[1281]]. године, једнигласно изабран за папу. Није могао доћи у Рим јер су становници папске државе мрзели француске папе, а није могао да остане ни у Витербоу, па је морао да напусти Папску државу и оде у [[Орвијето]] где је крунисан 23. марта. Симон је тада узео име Мартин IV, јер је папе Марина I и Марина II, грешком бројао као Мартина II и Мартина III. Нови папа је потом сменио седам кардинала.
Иако вешт и побожан Мартин је био под утицајем Карла Анжујског, кога је именовао за римског сенатора. Мартин је поред тога био и Карлов савезник и помоћник у операцијама по Албанији и Епиру у покушају да се обнови [[Латинско царство]]. Тако је поништио црквену унију у Лиону потписану 1274. године. Поред тога анатемисао је византијског цара.<ref>{{cite web |title=Pope Martin IV |url=https://www.newadvent.org/cathen/09724a.htm |website=New Advent |access-date=27. 1. 2021}}{{en}}</ref>
Те нападе прекинула је, 1282. године, побуна против Карлове власти на Сицилији названа [[Сицилијанска вечерња|Сицилијанском вечерњом]]. То је искористио [[Владари Арагона|краљ Арагона]], [[Пере III од Арагона|Пере III]] и покорио Сицилију. Мартин је екскомуницирао арагонског краља и проповедао крсташки рат против њега што је 1284. године довело до арагонско-француског рата познатог као [[Арагонски крсташки рат]], а за новог краља Арагона проглашен је син француског краља [[Филип III Храбри|Филипа III Храброг]], [[Шарл Валоа]]. у том рату је Филип имао тешких мука да заузме Ђирону.
| |||