Atomizam — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене ознака: враћена измена |
||
Ред 1:
[[Слика:Pinacoteca Querini Stampalia - Leucippus - Luca Giordano.jpg|мини|200п|[[Leukip]], grčki filozof koji je prvi razvio teoriju atomizma.]]
U filozofiji prirode, '''atomizam''' je teorija prema kojoj su svi objekti u [[svemir]]u sastavljeni od veoma malih, nepropadljivih čestica – [[atom]]a. Taj pojam potiče od [[Grčki jezik|grčke]] reči ἄτομος (= nedeljiv, koji se ne može razdeliti na manje delove).<ref>{{LSJ|a)/tomos|ἄτομον|ref}}</ref><ref>{{cite web|title= atom|url= http://www.etymonline.com/index.php?term=atom&allowed_in_frame=0|publisher= [[Online Etymology Dictionary]]}}</ref><ref>The term 'atomism' is recorded in English since 1670–80 (''[[Random House Webster's Unabridged Dictionary]]'', 2001, "atomism").</ref> Utemeljiteljima antičkog atomizma smatraju se [[Antička Grčka|grčki]] [[Filozofija|filozofi]] [[
Za filozofski koncept atomizma važna je činjenica da se za čestice, koje su [[hemija|hemičari]] i [[Fizika|fizičari]] početkom [[19. vek]]a smatrali nedeljivim, pa ih stoga, prema dugoj tradiciji, i nazvali „atomima”, u [[20. vek]]u utvrdilo da se zapravo sastoje od još manjih elemenata: [[elektron]]a, [[neutron]]a i [[proton]]a. Dalji su [[eksperiment]]i pokazali da se protoni i neutroni sastoje od još osnovnijih [[kvark]]ova, za koje trenutno nema eksperimentalnih dokaza da imaju veličinu ili podstrukturu. Tendencija [[Empirizam|empirijskog]] dokazivanja sve manjih podatomskih čestica nameće pitanje o beskonačnoj deljivosti [[materija|materije]]. S obzirom na to da nepostojanje dokaza nije isto što i dokaz o nepostojanju, na ovo se pitanje ne može odgovoriti eksperimentalnim putem.
| |||