Петриња — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 39:
Име Петриња има коријен у [[Латински језик|латинској]] ријечи ''petrus'' — камен. Претпоставља се да је град постојао у [[Римско царство|римско]] доба на подручју [[Зринска гора|Зринске горе]] богате каменом. Петриња се помиње у [[12. век|XII вијеку]]. Тада се налазила нешто јужније него данас, на подручју села Јабуковац. Пошто су [[Турци]] спалили првобитну, на том мјесту се развила нова Петриња која је постала значајно [[Војска|војно]] и [[Трговина|трговачко]] средиште у оквиру [[Војна крајина|Војне крајине]].
Нову локацију Петриња добија [[1592]]. године<ref>"Невен", Загреб 1856.</ref> изградњом турског утврђења на ушћу Петрињчице у Купу. Утврђење је требало да послужи Турцима у освајању [[Сисак|Сиска]], [[Turopolje|Туропоља]] и [[Загреб]]а. Током времена у Петрињу се досељава све више занатлија и трговаца и тада почиње бржи привредни развитак града. Петриња је у саставу [[Илирске провинције|Наполеонове Илирије]] од [[1809]]. до [[1813]]. године када град постаје значајно трговачко и саобраћајно средиште, а на војном полигону [[француска]] војска сади велелепне липе које и данас свједоче о том историјском тренутку, као и неке зграде у Штросмајеровој улици.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/02/03?pageIndex=00011 "Политика", 3. феб. 1938]</ref>
Петриња је у саставу [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]], а [[Аустро-угарска нагодба|нагодбом]] [[1867]]. године, улази у састав [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевине Угарске]], а укидањем Војне крајине улази у састав аутономне области [[Хрватска]] и [[Славонија]], која је све до распада монархије била провинција са територијалном аутономијом (није представљала искључиво Хрватски национални ентитет) у саставу Краљевине Угарске са сопственим Сабором у [[Загреб]]у, који је доносио одређене самосталне одлуке и уредбе о аутономном животу, али је врховна реч припадала Угарској скупштини у [[Пешта|Пешти]]. Петриња припада [[Загребачка жупанија (1868—1924)|Загребачкој жупанији]].
| |||