Жоао III од Португалије — разлика између измена

Наследио је пространо и распршено царство на атлантским острвима, западној и источној обали [[Африка|Африке]], [[Индија|Индије]], [[Малезија|Малезије]], пацифичких острва, [[Кина|Кине]] и Бразила наставивши централизовано орјентисану политику свог оца. Током своје владавине био је принуђен да преговара о [[Молучка острва|Молучким острвима]] са [[Шпанија|Шпанијом]]. Уговором из [[Сарагоса|Сарагосе]], стекао је нове колоније у [[Азија|Азији]] - између осталог [[Мумбај|Бомбај]] и [[Макао]], а група Португалаца први пут је стигла у [[Јапан]] 1543. ширећи португалско царство од [[Лисабон|Лисабона]] до [[Нагасаки|Нагасакија]].<ref name=":0">{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.21747/21843805/ta|title=Todas as Artes Revista Luso-Brasileira de Artes e Cultura|publisher=Universidade do Porto, Faculdade de Letras}}</ref>

Да би се суочио са пиратским нападима, започео је ефикасну колонизацију [[Бразил|Бразила]], који је поделио на наследне капетаније, успостављајући централну владу 1548. Истовремено, напустио је неколико утврђених градова у [[Мароко|Мароку,]] због трошкова њихове одбране од муслиманских напада. Изузетно религиозан владар, дозволио је увођење [[Инквизиција|инквизиције]] у Португалију 1536. године, приморавши многе јеврејске и новохришћанске трговце у бег. Првобитно истакнут међу европским економским и дипломатским силама, након слома код Руте на Рту посустаје, након губитка на Лепанту 1548. морао је да затвори португалску фабрику у [[Антверпен|Антверпену]]. Надживео је своје десеторо деце, а криза која је започела током његове владавине повећала се под влашћу његовог унука и наследника, португалског краља [[Себастијан I од Португалије|Себастјана]].<ref name=":0" />

Рођен у Лисабону, био је син португалског краља [[Мануел I од Португалије|Мануела I]] и [[Марија од Арагона и Кастиље|Марије од Арагона]], шпанске кнегиње, ћерке [[Католички краљеви|католичких краљева]]. У краљичиној одаји у току порођаја [[Жил Висенте]] је одржао своју прву представу.

На двору је стекао изузетно широко образовање од стране најутицајнијих учитеља тога доба. Изучавао је математику, право, астрономију, латински и грчки. Након мајчине смрти 1517. године се осамостаљује. Намерава да се ожени са [[Леонор из Аустрије]], која је касније изабрана за трећу жену њеног оца, упркос томе што је била невеста намењена сину.<ref name=":0" />

На престо је ступио у доба када је Португалија утврдила градове у северној Африци, а њени морнари пловили су [[Атлантски океан|Атлантским]], [[Индијски океан|Индијским]] и [[Тихи океан|Тихим океанима]], ширећи се преко атлантских острва, западне и источне обале Африке, Индије, Малезије, пацифичких острва и могуће [[Аустралија|Аустралије]], Кине и Бразила. Истакао се међу европским силама са економског и дипломатског становишта, али земља није имала милион и по становника. Током његове владавине Португал је стекао нове, већ поменуте, колоније у Азији.

[[Антонио Мота]], [[Франсиско Зеимото]] и [[Антонио Пеишото]] стигли су у Јапан као први Европљани који су посетили овај архипелаг. Започела је колонизација Бразила. Истовремено, неки утврђени градови у Мароку, као што су Сафим, Азамор, Арзила, Агуз и Алкасер-Сегер, напуштени су због трошкова одбране од напада муслиманских шерифа. Жоао III је, међутим, био изузетно религиозан, што га је учинило подређеним моћи цркве и пропусним за увођење инквизиције 1536. године, јер је [[лутерански покрет]] већ био европска стварност. Социјалне последице биле су катастрофалне, јер су изазвале несигурност код нових хришћана, што је многе јеврејске трговце приморало на бег, присиљавајући их да прибегавају страним зајмовима.

Са [[Енглеска|Енглеском]] се трговински односи интензивирају, као и са земљама [[Балтичке државе|Балтика]] и [[Фландрија|Фландрије]]. Његов пријатељ и саветник, Антонио де Атаиде, 1. гроф од Кастањере, амбасадор у [[Париз|Паризу]] био је значајан као учесник у стварању наследног система капетанија у Бразилу 1534. године.

У почетку је био толерантан владар, почев од 1540. постаје изузетно религиозан и следи политику противреформације. [2[Контрареформација|противреформације] ].То се може оправдати смрћу његово деветоро деце, као и браће. [2]

== Породично стаблостаблo ==