Никола Пантић — разлика између измена

#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
мНема описа измене
(#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE)
 
== Биографија ==
Рођен је 18. децембра 1927. у [[Смедерево|Смедереву]]. Дипломирао је 1951. на геолошко-палеонтолошкој групи Природно-математичког факултета у Београду. Тада је изабран за асистента. Докторирао је 1956. тезом „Биостратиграфија фосилних флора Србије“. За доцента је изабран 1956, ванредног професора 1962. (предмет [[Палеоботаника]]), редовног 1968. Био је редовни професор Рударско-геолошког факултета до 1. октобра 1993. када је пенсионисанпензионисан.
 
За дописног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] изабран је 7. марта 1968. а за редовног 15. децембра 1983. у Одељењу природно-математичких наука. Од 1998. поделом на два дела овог одељења припадао је Одељењу за математику физику и гео-науке. Водио је Одбор за палеофлору и палеофауну и Одбор „Човек и животна средина“ у оквиру САНУ. Био је члан Државног савета за заштиту човекове околине и председник пројектног савета Министарства за заштиту човекове средине на проучавању заштите природе.
Одлучно се борио за афирмацију дела Милутина Миланковића. Заједно са др Александром Петровићем у Заводу за уџбенике започео је 1997. издавање изабраних дела Милутина Миланковића. За његовог живота објављено је седам књига. Са Александром Петровићем био је руководилац пројекта Хенсвера који се од 1992. до 1995. одвијао у Музеју савремене уметности (учесници: Горан Путник, Гага Царановић, Коста Бодгановић, Милан Радовановић, Мирјана Петровић, Милева Сладић, Дарко Танасковић, и др.) Био је један од писаца Меморандума САНУ.
 
Добитник је великог броја награда: Седмојулска награда Србије за област природно-математичких наука (1991),<ref>{{Cite web|url=https://www.sanu.ac.rs/clan/pantic-nikola/|title=Pantic Nikola|website=www.sanu.ac.rs|access-date=2021-01-30}}</ref> Повеља Савеза геолошких друштава Југославије за дугогодишњи рад у управи Савеза (1990), Повеља Савезног геолошког завода за резултате у изради Геолошке карте Југославије (1989), Медаља српског геолошког друштва (1991), Плакета Рударско-геолошког факултета (1991).
 
Приликом прославе 125. годишњице Високе техничке школе у Цириху у поглављу о Геолошком институту од свих гостујућих професора поменуто је једино име Николе Пантића („захваљујући његовом доприносу први пут је извршено детаљно датирање бесфосилних сјајних шкриљаца Алпа“)<ref>Eidgenössische, TechnischeПриступљено Hochschule15. Zürich 1955-1980; Festschrift zum 125 Jährigen Bestehen4. - Zürich: Verlag Neue Zürcher Zeitung, 19802013.</ref>
 
Умро је 21. новембра 2002. у [[Београд]]у.