Никола Пантић — разлика између измена

#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
(#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE)
(#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE)
Одлучно се борио за афирмацију дела Милутина Миланковића. Заједно са др Александром Петровићем у Заводу за уџбенике започео је 1997. издавање изабраних дела Милутина Миланковића. За његовог живота објављено је седам књига. Са Александром Петровићем био је руководилац пројекта Хенсвера који се од 1992. до 1995. одвијао у Музеју савремене уметности (учесници: Горан Путник, Гага Царановић, Коста Бодгановић, Милан Радовановић, Мирјана Петровић, Милева Сладић, Дарко Танасковић, и др.) Био је један од писаца Меморандума САНУ.
 
Добитник је великог броја награда: Седмојулска награда Србије за област природно-математичких наука (1991),<ref>, Приступљено 15. 4. 2013.</ref> Повеља Савеза геолошких друштава Југославије за дугогодишњи рад у управи Савеза (1990),<ref name=":0">{{Cite web|url=https://sgd.rs/istorijat/predsednici-sgd-a/nikola-pantic-predsednik-sgd-1963-1967-1991-1998/|title=НИКОЛА ПАНТИЋ – ПРЕДСЕДНИК СГД (1963–1967; 1991–1998) : Српско геолошко друштво|website=sgd.rs|access-date=2021-01-30}}</ref> Повеља Савезног геолошког завода за резултате у изради Геолошке карте Југославије (1989),<ref name=":0" /> Медаља српског геолошког друштва (1991), Плакета Рударско-геолошког факултета (1991).
 
Приликом прославе 125. годишњице Високе техничке школе у Цириху у поглављу о Геолошком институту од свих гостујућих професора поменуто је једино име Николе Пантића („захваљујући његовом доприносу први пут је извршено детаљно датирање бесфосилних сјајних шкриљаца Алпа“)<ref>, Приступљено 15. 4. 2013.</ref>