Белоруски језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
Нема описа измене |
||
Ред 32:
}}
'''Белоруски језик''' ({{јез-блр|беларуская мова}}) је званични језик [[Белорусија|Белорусије]], а
У данашњој Белорусији се значајно више употребљава [[Руски језик|руски]] него белоруски језик. Статистике показују различите бројеве, најчешће да око 1/3 становништа Белорусије говори и пише на белоруском језику. У основним школама се изучава као обавезан, такође и на филолошким факултетима. Два пута је реформисан белоруски језик: [[1956]]. и [[2008]], а граматика која се изучава и користи данас потиче управо од последње наведене реформе.<ref>{{cite web |title=10 фактаў пра беларускую мову |url=https://adukar.by/news/abiturientu/10-cikavyh-faktau-pra-belaruskuyu-movu-adukar |access-date=31. 1. 2021}}</ref> Белоруски језик се користио и у Великој Кнежевини Литванској, а у потпуности је формиран крајем 19. и почетком 20. века. До просвећења грађанства гогрешно је називан литванским језиком, да би касније био формиран и назван белоруским.<ref>{{cite book|title=Антропология Беларуси в исследованиях конца XІX – середины XX в.|url=https://books.google.com/books?id=RO5UDwAAQBAJ&pg=PA113|date=31 January 2021|publisher=ЛитРес|isbn=978-5-04-109768-4|pages=113–|language=ru}}</ref>
== Писмо ==
Званично писмо белоруског језика је [[Белоруска азбука|Белоруска ћирилица]] која се састоји из 34 знака, иако се званично говори да су у питању 32 слова, не рачунајући дублете Дж и Дз:
<nowiki>Аа Бб Вв Гг Дд (Дж дж) (Дз дз) Ее Ёё Жж
Зз Іі Йй Кк Лл Мм Нн Оо Пп Рр Сс Тт Уу
(Ўў) Фф Хх Цц Чч Шш Ыы Ьь Ээ Юю Яя</nowiki>
Уместо тврдог знака, у белоруском се употребљава апостроф. (') Једини језик на свету који садржи знак Ўў је белоруски.
Поред ћирилице, у незваничној употреби је и [[lacinka|белоруска латиница]].
== Врсте правописа ==
* '''Званични белоруски правопис''' — настао је као резултат политичке реформе 30-их, која је Белорусију учинила сличнијом руском. Комисија која је развила ову реформу није укључивала ниједног језикословца, већ само професионалне советске комесаре.
* '''Класични белоруски правопис («тарашкевіца»)''' — прави белоруски правопис који се користио у 19-20 вијеку до 1933 године. Деведесетих је послат на употребу и сада се користи заједно са званичним правописом. Белоруска дијаспора у Америци је и даље користила овај правопис.
Савремени белоруски језик је почео да се ствара око [[1850]]. године.<ref name="ReferenceA">Нарысы па гісторыі беларускай мовы / Рэдкал.: П. Ф. Глебка і [і інш.]. — Мінск : Вучпедвыд БССР, 1957. — С. 17.</ref>.
== Статистике ==
Према статистикама пописа становништва СССР 1989. године белоруски језик је као матерњи сматрало 77.7% становништва, од тога је 80.2% Белоруса. У попису белоруског становништва 2009. године, белоруски је као матерњи навело 4 841 319 етничких Белоруса, а такође 217 015 представника других националности у држави. Поред тог броја, још 1 009 935 етничких Белоруса наводе белоруски језик као језик којим слободно владају, а 271 778 становника га је назвало "другим језиком". Према тим бројевима, белоруски језик је означило као матерњи 5 058 334 становника, а поред тога је још 1 281 713 људи владало белоруским језиком као другим, што је чинило 6 340 047 становника, који су слободно владали белоруским језиком. По ширим статистикама, око 85.6 % Белоруса признаје белоруски језик као матерњи. Скоро 74% становништва говори свакодневно само на руском језику, а 21% уопште не користи белоруски језик<ref>[https://euroradio.fm/sacyyolagi-belarusy-lyubyac-ale-ne-adstoyvayuc Еўрарадыё. Сацыёлагі: Беларусы любяць, але не адстойваюць] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190209071936/https://euroradio.fm/sacyyolagi-belarusy-lyubyac-ale-ne-adstoyvayuc |date=2019-02-09}}.</ref>.
== Белоруска култура у Србији ==
Са белоруског језика на српски преводио је проф. др [[Миодраг Сибиновић]], док данас преводе проф. др [[Иван Чарота]] из Минска, као и мср Дајана Лазаревић. На Филолошком факултету Универзитета у Београду белоруски језик и белоруску књижевност као изборне предмете предаје др Светлана Гољак. Сви поменути стручњаци део су [[Пројекат Растко|Пројекта Растко]] - Библиотеке белоруско-српских књижевних веза, на челу којих се налази управо проф. др Иван Чарота<ref>{{cite web |title=Пројекат Растко Белорусија |url=http://www.rastko.rs/rastko-be/ |website=Пројекат Растко - Белорусија |access-date=31. 1. 2021}}</ref>
== Референце ==
Линија 57 ⟶ 66:
== Литература ==
* ''Увод у славистику I'' Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на [http://www.rastko.rs/filologija/ppiper-slavistika_c.html страници] на [http://www.rastko.rs/ пројекту Растко].
* Чарота, И.А. / Белорусија и Србија - трагом узајамног упознавања и деловања. - Шабац: Центар академске речи, 2016.
* {{Cite book|ref=harv| last=Чарота| first = Иван| title = Белоруско-српски односи као научни проблем : [приступна беседа одржана у САНУ, 26. октобра 2015. године]| publisher = САНУ| location = Београд|year=2017|id=|pages=55-68}}
* Навойчык П. Чарота Іван Аляксеевіч // Гісторыя славянскіх літаратур і праблемы іх параўнальнага вывучэння: тэорыя і практыка. – Мінск, 2015.С. 141-142.
== Види још ==
| |||