Боривоје Ж. Милојевић — разлика између измена

Рођен је 10/[[22. децембар|22. децембра]] [[1885]]. године у селу [[Царина (Осечина)|Царина]], у учитељској породици од оца Живојина и мајке Неранџе. Његове млађе сестре су биле [[Драга Милојевић]] (1888-1932), глумица и [[Вукосава Милојевић]] (1898-1985), професорка француског језика и публициста. Прва четири разреда основне школе завршио је у [[Крупањ|Крупњу]] 1892 — 1896 и остао блиско везан за овај крај.<ref>{{Cite web|url=http://www.krupanj.edu.rs/borivoje-z-milojevic/|title=Borivoje Ž. Milojević {{!}} Основна школа|website=www.krupanj.edu.rs|access-date=2021-01-31}}</ref> Студије [[географија|географије]] уписује 1904. године, а већ на крају 4. семестра (1906) бива изабран за асистента. Након дипломирања радио је једно време као гимназијски професор. Слушао је зимски семестар 1911/12 у [[Хале]]у код истакнутих географа А. Пенка, О. Шлитера, Ј. Валтера и других. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] повлачи се са српском војском преко [[Албанија|Албаније]]. Затим 1918/19 одлази у [[Лозана|Лозану]] где слуша предавања из [[геологија|геологије]] и привредне географије. Докторирао је 1920. године, и исте године изабран за доцента, а већ 1921. за ванредног професора [[београд]]ског универзитета. [[Јован Цвијић]] (1865—1927) га предлаже 1925. године за редовног професора, али је Б. Ж. Милојевић то звање стекао тек по Цвијићевој смрти, 1927. године, када је преузео Катедру географије и руковођење географским друштвом. Он је био Цвијићев ученик, затим сарадник и на крају наследник. Све до одласка у пензију, 1956. године, био је редовни професор [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]].