Боривоје Ж. Милојевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
Ред 24:
Присуствовао је 6. априла 1910. оснивању [[Српско географско друштво|Српског географског друштва]] које су тада основали Јован Цвијић, [[Павле Вујевић]] (1881—1966) и још неколико природњака, професора универзитета. Био је један од сауредника „Гласника“ Српског географског друштва у периоду 1912-1927 и главни и одговорни уредник у периоду 1928-1962. Био је секретар, потпредседник и председник Српског географског друштва до 1962. када се због болести повукао.
 
Објавио је преко 250 научних радова и прилога, од којих су најистакнутији: „Динарско приморје и острва“ (Београд, 1933, 483 стр.), „Високе планине у нашој Краљевини“ (Београд, 1937, 459 стр.), „Главне долине у Југославији“ (Београд, 1951, 447 стр.) и уџбеник „Општа регионална географија“ (Београд, 1956, 451 стр.).<ref name=":0" /> Од осталих радова поменимо још и „Лесне заравни и пешчаре у [[Војводина|Војводини]]“ (Нови Сад, 1949, 102 стр). Његов први рад, значајан за [[Рађевина|Рађевину]] и [[Јадар (област)|Јадар]], је „Рађевина и Јадар, антропогеографска испитивања“ (Насеља српских земаља, књ. 9, Београд, 1913, pp. 633–816.) где је на терену истраживао порекло становништва, број домаћинстава, стара презимена, [[слава|крсну славу]] и од тога начинио књигу која је полазиште за свако даље трагање за својим коренима људи овога краја.
 
Боривоје Ж. Милојевић је био почасни доктор универзитета у [[Монпеље]]у (од 1947), [[Гренобл]]у (1947) и [[Рен (Француска)|Рену]] (1947), а изван [[Француска|Француске]] још и универзитета у [[Праг]]у (1948). Био је почасни члан седам иностраних географских друштава, један од само девет почасних иностраних чланова Географског друштва [[Русија|Совјетског Савеза]]. У бившој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] био је почасни члан Географског друштва [[Хрватска|Хрватске]].