Википедија

Индија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене корисника 109.93.77.81 (разговор) на последњу измену корисника Жељко Тодоровић
ознака: враћање
Исправљене словне грешке
Ред 49:
Индија је република са [[парламентарни систем|парламентарним системом демократије]] и састоји се од [[Државе и територије Индије|28 држава и 7 савезних територија]]. [[Привреда Индије]] је по номиналној вредности БДП [[Списак држава по БДП (номинална вредност)|шеста]] по величини на свету и [[Списак држава по БДП (паритет куповне моћи)|трећа]] највећа по паритету куповне моћи. Индија је [[Списак држава по бројности активне војске|трећа]] на свету по бројности активне војске. [[Економска либерализација Индије|Економске реформе]] које се спроводе од [[1991]]. су омогућиле привреди ове земље статус једне од [[Списак држава по реалној стопи раста БДП|најбрже растућих привреда]] на [[свет]]у и да се нађе међу 10 највећих економија [[свет]]а. Ипак, Индија и даље има проблема са [[Сиромаштво у Индији|сиромаштвом]], [[Неписменост у Индији|неписменошћу]], [[Корупција у Индији|корупцијом]], [[Здравствена заштита у Индији|болестима]] и [[Неухрањеност|неухрањеношћу]] становништва. Индија поседује [[нуклеарно оружје]] и [[Списак држава по улагањима у одбрану|десета]] је земља на свету по улагањима у одбрану, поседује и свемирски програм, а прва [[свемирска летелица]] је успешно лансирана 1980. године, а први индијски [[астронаут]] је Индија послала у [[свемир]] 1984. године. Поред тога што је [[Религијски плурализам|религијски плуралистичка]], [[Језици Индије|вишејезична]] и [[Вишенационална држава|мултиетничка држава]], Индија је дом разноврсног [[Фауна Индије|дивљег света]] у својим бројним заштићеним стаништима, као што су [[слон]] и бенгалски [[тигар]], као и [[кобра]], [[паун]] итд. Индија је позната по текстилној индустрији и [[свила|свили]], од које се прави индијски [[Сари (одећа)|сари]]. Индија је држава чланица [[Уједињене нације|Уједињених нација]], [[Интерпол]]а, [[Црвени крст|Црвеног крста]], [[Г20 земаља у развоју]], као и једна од оснивача [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]]. Један је од најзначајнијих [[пољопривреда|пољопривредних извозника у свету]], јер је велики извозник [[пиринач|пиринча]], [[чај]]а, [[памук]]а, [[свила|свиле]] , [[млеко|млека]] , [[кикирики]] , [[индијски орах|индијског ораха]], [[кафа|кафе]], [[манго|манга]] итд. Трећа је највећа економија у [[Азија|Азији]], одмах после [[Кина|Кине]] и [[Јапан]]а. Индија има међу највећим стопама [[природни прираштај|природног прираштаја]] у свету и карактерише је [[монсун|монсунска клима]] са јаким [[суша]]ма и [[поплава]]ма са којима држава неретко има проблема.
 
Индија је позната у свету по својој култури, индијској љутој и [[зачин|зачињеној]] храни и исхрани и јелима од карија, са [[индијски хлебови|индијским хлебовима]] и пиринчем као прилози. [[Крава]] је у Индији света животиња и једино се млеко користи у исхрани. Муслимани у Индији наравно не једу свињско месо као и свуда, док су неки Индуси [[вегетаријанство|вегетаријанци]] и [[веганизам|вегани]]. Доста Индуса практикује и вежба [[јога|јогу]] сваки дан. Индијска архитектура је под знатним утицајем исламске културе, што се највише види код [[Таџ Махал|Таџа Махала]] и у могулској архитектури, као и Црвена палата у [[Делхи]]ју. [[Сикизам]] је једна од присутних религија и религијских пракси у Индији, као и [[ђаинизам]]. Највише културних споменика има у [[Агра|Агри]], који су под заштитом организација као [[Унеско]]. Индија је богата [[храм]]овима, као што су Карни Мата храм или Храм пацова који се налази у [[Раџастан]]у, у коме живи преко 20.000 пацова, јер верују верници да су реинкарнација Карни Мате . Таџ Махал има своју доста мању реплику . [[Њу Делхи]] је политички центар, у коме је седиште владе и зграда министарстава и осталих државних установа. [[Мумбај]] је највећи град и град са најбољим животним стандардом и квалитетом живота, у коме се налазе седишта светских корпорација и комапнијакомпанија као што су [[Мајкрософт]] , [[Гугл]] , [[Епл]] , [[Леново]] , [[Дел]] , [[Сименс (компанија)]] , Лојд, [[Сони]] , [[Тојота (компанија)|Тојота]] ... , али и индијских компанија као што су Индијска нафтна компанија и [[Тата Моторс]] , ово је земља која је позната по својим [[индијске иновације|индијским иновацијама]] , [[индијске религије|индијским религијама]] , [[индијска митологија|индијској митологији]] , [[индијска математика|индијској математици]] и по својој [[индијска филозофија|индијској филозофији]] .
 
== Име ==
Ред 64:
[[Датотека:India topo big.jpg|мини|Физичка мапа Индије]]
 
Индија заузима највећи део [[Индијски потконтинент|Индијског потконтинента]], који лежи на [[Индијска плоча|Индијској тектонској плочи]], и део [[Индо-аустралијска плоча|Индо-аустралијске плоче]].{{sfn|Ali|Aitchison|2005}} Геолошки процес који је обликовао данашњу Индију је почео пре око 75 милиона година, када се Индијска плоча, тада део јужног суперконтитентасуперконтинента [[Гондвана|Гондване]], почела [[тектоника плоча|кретати]] на североисток због [[ширење морског дна|ширења морског дна]] на њеном југозападу и касније на југу и југоистоку.{{sfn|Ali|Aitchison|2005}} Истовремено, велика [[Океан Тетис|тетиска]] океанска кора на северу је почела да се [[субдукција|подвлачи]] под [[Евроазијска плоча|Евроазијску плочу]].{{sfn|Ali|Aitchison|2005}} Ови дуални процеси, вођени конвекцијом у Земљином [[мантл]]у су створили [[Индијски океан]] и изазвали да индијска континентална кора подигне Евроазију и издигне [[Хималаји|Хималаје]].{{sfn|Ali|Aitchison|2005}} Одмах јужно од новонастајућих Хималаја, кретање кора је створило велики [[трог]] кои је брзо испуњен рекама ношеним седиментима{{sfn|Dikshit & Schwartzberg|p = 7}} и сада чини [[Инго-гангска низија|Индо-гангску низију]].{{sfn|Prakash et al.|2000}} Одвојена од низије древним венцемвенцом [[Аравали]] лежи пустиња [[Тар (пустиња)|Тар]].{{sfn|Dikshit & Schwartzberg|p = 11}}
 
Првобитна Индијска плоча је преживела као Индијско полуострво, најстарији и геолошки најстабилније део Индије, Онда се простире на север све до венаца [[Саптура]] и [[Виндја]] у цетралној Индији. Ови паралелни венци се простиру од Арапског мора у [[Гуџарат]]у на западу до угљем богате висоравни [[Чота Нагпур]] у [[Џарканд]]у на исток.{{sfn|Dikshit & Schwartzberg|p = 8}} На југу, престало полуострвоскополуострвско копно, висораван [[Висораван Декан|Декан]], је окружена са запада и истока планискимпланинским венцима [[Западни Гати|Западним]] и [[Источни Гати|Источним Гатима]];{{sfn|Dikshit & Schwartzberg|pp = 9–10}} висораван се састоји од најстарјихнајстаријих стеновитих формација Индије, од којих су неки старио више од милијарду година.
 
=== Воде ===
Ред 81:
=== Праисторија ===
Верује се да су [[анатомски модерни људи]] стигли у јужну Азију пре 73–55.000 година,{{sfn|Petraglia|Allchin||2007|p=6}} иако су најстарији аутентични људски остаци датирани у период од пре 30.000 година.{{sfn|Singh|2009|p=64}}
Најстарији докази људске активности у Индији, цртежи на стенама из [[Камено доба|каменог доба]] из скоро истих временских периода је пронађена у многим деловима Индијског потконтитентапотконтинента, а међу њима су је и археолошки локалитет [[Бимбетка]] у [[Мадја Прадеш]]у.{{sfn|Singh|2009|pp = 89–93}} Око 7.000. п. н. е. прва позната [[неолит]]ска насеља се појављују на потконтитентупотконтиненту у [[Мергар]]у и другим локалитетима у западном Пакистану.{{sfn|Possehl|2003|pp = 24–25}} Она су се постепено развиле у [[цивилизација долине Инда|цивилизације долине Инда]],{{sfn|Kulke|Rothermund|2004|pp = 21–23}} прву урбану културу у јужној Азији;{{sfn|Singh|2009|p = 181}} Култура је цветала у периоду од 2500–1900. п. н. е. у Пакистану и западној Индији.{{sfn|Possehl|2003|p = 2}} Културе Инда су градиле градове од опеке са канализационом мрежом и широким улицама. Највећи градови су били [[Харапа]], [[Мохењо Даро]], [[Долавира]] и [[Калибанган]]. Цивилизација се бавила на занатство и раширену трговину.{{sfn|Singh|2009|p = 181}}
 
=== Античка Индија ===
Током периода од 2000-500. п. н. е. у погледу културе многи обласиобласти потконтинента су прелазили од [[енеолит|бакарног]] ка [[гвоздено доба|гвозденом добу]].{{sfn|Singh|2009|p = 255}} [[Веде]], најстарији свети текстови хиндуизма,{{sfn|Singh|2009|pp = 186–187}} су написане у овом периоду,{{sfn|Witzel|2003|pp = 68–69}} а историчари сматрају да припадају [[ведска цивилизација|ведским културама]] у [[Панџаб]]у и горњој [[Индо-ганска низија|Ганској низији]].{{sfn|Singh|2009|p = 255}} Већина историчара сматра да овај период обухвата неколико таласа [[Индоаријевске сеобе|Индоаријевских сеоба]] на потконтитнетпотконтинент са северозапада, из централне Азије.{{sfn|Kulke|Rothermund|2004|p = 31}}{{sfn|Singh|2009|pp = 186–187}}{{sfn|Stein|2010|p = 47}} Индоаријевци су уништили индске градове и преузела доминацију. Главни историјски извор за то доба су Веде, збирка четири књиге, и зато Индију од 1400. до [[550. п. н. е.]] зовемо „ведска Индија“. [[Хиндуизам]] се развија из ведске културе. Мале племенске јединице између Инда и Ганга су постепено прерасле у монархије.{{sfn|Singh|2009|p = 200}} Кад су настале државе, народ је из полуномадства прешао на пољопривреду, а друштво се раслојило на четири [[каста|касте]]. Кастински систем је створио хијерархију [[брамани|брамана]] (свештеника), ратника и слободних сељака, али није обухватио домородачко становништво које је сматрано [[нечисти]]ма,{{sfn|Kulke|Rothermund|2004|pp = 41–43}} На [[Декан]]у археолошки докази из овог периода наговетавајунаговештавају постојање система владавине више родова.{{sfn|Singh|2009|p = 255}} У јужној Индији, напредак ка седелачком начину живота наговештава велики број [[мегалити|мегалитских]] споменика датираних у овај период,{{sfn|Singh|2009|pp = 250–251}} као и оближњи трагови пољопривреде, резервоара за наводњавање и традиције занатства.{{sfn|Singh|2009|pp = 250–251}}
[[Датотека:Indischer Maler des 6. Jahrhunderts 001.jpg|мини|лево|усправно| alt = Damaged brown painting of a reclining man and woman.|Цртежи у пећинама Ајата у Аургангабаду]]
 
У првом миленијуму постојало је мноштво краљевина у Индији. У касном ведском периоду, око 5. века пре нове ере, мале државе Гангске низије и северозападних региона су се консолидовале у 16 ​​великихвеликих олигархија и монархија које су познате као [[махаџанападе]].{{sfn|Singh|2009|p = 319}}{{sfn|Kulke|Rothermund|2004|pp = 53–54}} Све већа урбанизација, верске реформе и [[ортодоксија|ортодоксије]] из овог периода су створиле и [[хетеродоксија|хетеродоксне]] верске покрете, од којих су два постала засебне религије. [[Будизам]], заснован на учењима [[Сидарта Гаутама|Готаме Буде]], је привукао следбенике из свих друштвених слојева осим класе; праћење Будиног живораживота је било од кључне важности на почецима забележене историје у Индији.{{sfn|Kulke|Rothermund|2004|pp = 54–56}}{{sfn|Stein|1998|p = 21}}{{sfn|Stein|1998|pp = 67–68}} [[Ђаинизам]] је добио на значају за живота [[Махавира|Махавире]], свог најзначајнијег исповедника.{{sfn|Singh|2009|pp = 312–313}} У добу све већег богаћења градова, обе религије су наглашавале [[некама|одрицање]] као идеал,{{sfn|Singh|2009|p = 300}} и обе су успоставиле дуготрајне традиције монаштва. На сјеверу је од тих држава велики допринос индијској културној баштини дала Мауријска династија До 3. века пре нове ере, краљевство [[Магада]] је анектирало или смањило друге државе и основало [[Мауријско царство]].{{sfn|Singh|2009|p = 319}} Некада се мислило да је ово царство контролисало већи део потконтинента осим крајњег југа, али сада се мисли да су његови основни региони били одвојени великим аутономним областима.{{sfn|Stein|1998|pp = 78–79}}{{sfn|Kulke|Rothermund|2004|p = 70}} Мауријски краљеви су познати по изградњу свог краљевства и управљању јавним животом, као и по [[Ашока|Ашокином]] одбацивању милитаризма и упорним заступањем будистичке [[Дарма|Дарме]].{{sfn|Singh|2009|p = 367}}{{sfn|Kulke|Rothermund|2004|p = 63}}
 
[[Сангамска књижевност]] на [[тамилски језик|тамилском језику]] открива да су, између 200. п. н. е. и 200. н. е., јужним делом потконтинтентапотконтинента владале династије [[Чалукја]], [[Чера]], [[Чола]], [[Кадамба]] и [[Пандја]], које се интензивно трговале са [[Римско царство|Римским царством]] и [[југозападна Азија|западном]] и [[југоисточна Азија|југоисточном Азијом]].{{sfn|Stein|1998|pp = 89–90}}{{sfn|Singh|2009|pp = 408–415}} Од године [[180. п. н. е.]], биљежи се серија инвазија из [[Средња Азија|Централне Азије]]. То је довело до стварања [[Кушанско краљевство|Кушанског краљевства]], као и целог низа [[Индо-грчко краљевство|Индо-грчких]], [[Индо-скити|индо-скитских]] и [[Индо-Парти|индо-партских]] краљевина на северу [[Индијски потконтинент|Индијског потконтинента]]. Од 3. века [[гупта царство|династија Гупта]] је владала у периоду који се често назива [[златно доба Индије|Златним добом Индије]]. До 4. и 5. века, Гупта царство у Гангској низији је развило сложени систем управе и опорезивања који је постао модел за каснија индијска краљевства.{{sfn|Kulke|Rothermund|2004|pp = 89–91}}{{sfn|Singh|2009|p = 545}} У северној Индији хиндуизам је учврстио [[патријархат]]ску контролу над породицом, што је довело до све већег потчињавања жена.{{sfn|Stein|1998|pp = 92–95}}{{sfn|Singh|2009|p = 319}} За време Гупти, обновљени хиндуизам се заснивао на више на посвећености него на ритуалима. Обнова се огледала у процвату [[вајарство|вајарства]] и [[архитектура|архитектуре]], које су покровитеље нашле међу градском елитом.{{sfn|Singh|2009|p = 545}} [[СанскиртскаСанскритска књижевност|Класична санкристскасанксритска књижевност]] је такође цветала, а индијска [[Древна индијска наука и технологија|наука]], [[индијска астрономија]], [[Ајурведа|индијска медицина]] и [[индијска математика|математика]] су такође начиниле значајне напретке.{{sfn|Singh|2009|p = 545}}
 
=== Средњовековна Индија ===
[[Датотека:Big Temple-Temple.jpg|мини|лево|180п|Гранитну [[гопурам|кулу]] храма [[Брихадесварар храм|Брихадесварар]] у [[Танџавур]]у је завршио [[Раџараџа Чола I]] 1010. године]]
Рани средњовковнисредњевековни период историје Индије, од 600. до 1200, су обележила регионална краљевства и културне разноликости.{{sfn|Stein|1998|p = 132}} Када је цар [[Харша]], који је владао велики делом Инго-гангске низије од 606. до 647, покушао да прошири своју државу на југ, поразио га [[чалукја|чалукшки]] владар [[Висораван Декан|Декана]].{{sfn|Stein|1998|pp = 119–120}} Када је његов наследник покушао да се прошири према истоку, поразио га је [[пала]]шки краљ [[Бенгал]]а.{{sfn|Stein|1998|pp = 119–120}} Када су Чалаукје покушале да се прошири на југ, поразиле су их [[Палава|Палаве]], које су заузврат биле супорстављенесупротстављене Пандјама и Чолама још јужније.{{sfn|Stein|1998|pp = 119–120}} Ниједан владар из овог периода није био у стању да створи царство и чврсто контролише много територије изван свог матичног региона.{{sfn|Stein|1998|p = 132}} Током овог периода пастирски народи који су протерани са свог земљишта да би се отворио пут растућој земљорадничкој економији, су се придодати кастинском систему, као нова нетрадиционалне владајућа класа.{{sfn|Stein|1998|pp = 121–122}} Кастински системи су од тада почели да показују регионалне разлике.{{sfn|Stein|1998|pp = 121–122}}
 
У 6. и 7. веку, први [[бхакти|химне о посвећености]] су настале на тамилском језику.{{sfn|Stein|1998|p = 123}} Оне су опонашане широм Индије и довеле су, како до препорода хиндуизма, тако и до развој свих модерних језика потконтинента.{{sfn|Stein|1998|p = 123}} Индијско племство, [[махараџа|велико]] и [[саманта|мало]], и храмови чији су они били покровитељи, привлачили су у великом броју становништво у главне градове, који су постали и економски центри.{{sfn|Stein|1998|p = 124}} Градови са храмовима разних величина су почели да се појављују свуда, па је Индија доживела још једну урбанизацију.{{sfn|Stein|1998|p = 124}} До 8. и 9. века, њени ефекти су осетили у југоисточној Азији, како су се култура јужне Индије и њени политички системи извозили у земље које су постале делови данашњих држава [[Мјанмар]], [[Тајланд]], [[Лаос]], [[Камбоџа]], [[Вијетнам]], [[Филипини]], [[Малезија]] и [[Индонезија]].{{sfn|Stein|1998|pp = 127–128}} Индијски трговци, научници, и понекад војске су били укључене у овај пренос. Житељи југоистонејугоисточне Азије су преузели иницијативу, а многи су долазили у Индију ради образовања и преводили су будистичке и хиндуистичке текстове на своје језике.{{sfn|Stein|1998|pp = 127–128}}
 
Након 10. века муслимански номандскиномадски кланови централне Азије, који су се ослањали на брзу коњицу и организовање огромних војски уједињени по етничкој припадности и вероисповести, су у више наврата прегазили северозападне равнице јужне Азије, што је довело на крају до успостављања исламског [[Делхијски султанат|Делхијског султаната]] 1206.{{sfn|Ludden|2002|p = 68}} Султанат је владао већим делом северне Индије, и да више пута је покушао да се прошири на југ. Иако је у почетлупочетку био непријатељски настројен према индијској елити, султанат у великој мери оставио огромном немуслиманском становништва да практикује сопствене законе и обичаје.{{sfn|Asher|Talbot|2008|p = 47}}{{sfn|Metcalf|Metcalf|2006|p = 6}} Захваљујући узастопним одбијањима [[монголско царство|монголских]] пљачкаша у 13. веку, султанат је спасао Индију од разарања какву су доживела западна и средња Азија, због чега су уследиле вишевековне миграције одбеглих војника, учених људи, мистика, трговаца, уметника и занатлија из тих региона на Индијски потконтинент, чиме је на северу створена синкретичка исламско-индијска култура.{{sfn|Ludden|2002|p = 67}}{{sfn|Asher|Talbot|2008|pp = 50–51}} Напади Делхијског султаната и слабљење регионалних краљевстава јужне Индије утрли су пут за аутохтоно [[Виџајанагара царство]].{{sfn|Asher|Talbot|2008|p = 53}} Пошто је прихватило јаку [[шиваизам|шиваистичку]] традицију и створило јаку војску, царство је загосподраилозагосподарило великим делом полуострвске Индије и утицало је на индијско друштво дуго након тога.{{sfn|Asher|Talbot|2008|p = 53}}
 
=== Нововековна Индија ===
Ред 108:
[[Датотека:British Indian Empire 1909 Imperial Gazetteer of India.jpg|мини|Мапа Британског индијског царства из 1909. Области којима су Британци директно управљали је обележено ружичастом бојом; зависне државе под британским сизеренством су обојене жутом.]]
 
Историчари сматрају да је модерно доба Индије почело између 1848. и 1885. Именовање [[Џејмс Броун-Рамзи, 1. маркиз од Далхузија|лорда Далхузија]] за генералног гувернера Источноиндијске компаније је у основи поставило сцену за промене есенцијалне за модерну државу. У ово је спадало учвршћивање и демаркације суверенитета, надзор становништва и [[Акт о енглеском образовању 1835.|образовање]] његових становника. Технолошке промене, а међу њима железница, канали и телеграф, су уведени недуго по њиховом увођењу у Европи.{{sfn|Robb|2001|pp = 151–152}}{{sfn|Metcalf|Metcalf|2006|pp = 94–99}}{{sfn|Brown|1994|p = 83}}{{sfn|Peers|2006|p = 50}} Међутим, незадовољство КопанијомКомпанијом је такође расло у ово време, што је 1857. довело до [[Индијска побуна (1857)|Индијске побуне]]. Подстакнута разним озлојеђеностима и схватањима, међу којима су нападне друштвене реформе у британском стилу, тешки порези на земљиште, и третманом неких богатих земљопоседника и принчева, побуна је захватила многе регионе северне и централне Индије и уздрмала темеље Компаније.{{sfn|Metcalf|Metcalf|2006|pp = 100–103}}{{sfn|Brown|1994|pp = 85–86}} Мада је побуна угушена 1858, она је довела до укидања Источноиндијске компаније и [[британска Индија|директне управе над Индијом]] од стране британске владе. Како су увели унитарну државу и постепено и ограничено парламентарни систем у британском стилу, нови владари су такође заштитили причеве и племство као феудалну заштиту од будућих немира.{{sfn|Stein|1998|p = 239}}{{sfn|Metcalf|Metcalf|2006|pp = 103–108}} Велика Британија је прогласила [[Индијско царство]] [[1877]], под својим монархом као сувереном. [[Француска]] и [[Португалија]] су задржале своје мање колонијалне испоставе. У следећим деценијама јавни живот се појавио свуда широм Индије, што је на краукрају довело до оснивања [[Индијски национални конгрес|Индијског националног конгреса]] 1885.{{sfn|Robb|2001|p = 183}}{{sfn|Sarkar|1983|pp = 1–4}}{{sfn|Copland|2001|pp = ix–x}}{{sfn|Metcalf|Metcalf|2006|p = 123}}
[[Датотека:Nehru gandhi.jpg|мини|лево|220п|[[Џавахарлал Нехру]] (лево) је постао први премијер Индије 1947. Махатма Ганди (десно) је предводио ненасилни покрет за независност.]]
Налет технологије и комерцијализација пољопривреде у другој половини 19. века су били обележени економским назадовањем; много малих фармера је постало зависно од прохтева далеких тржишта.{{sfn|Stein|1998|p = 260}} Такође се десио пораст броја глади великих размера,{{sfn|Bose|Jalal|2011|p = 117}} и, упркос ризицима развоја инфраструктуре који су сносили индијски порески обвезници, мало радних места у индустрији је отворено за Индијце.{{sfn|Stein|1998|p = 258}} Било је и позитивних ефеката: комерцијално узгајање прехрамбених биљака, нарочито у тек каналисаном [[Панџаб|Пенџабу]], је довело до повећања производње хране за унутрашњу потрошњу.{{sfn|Metcalf|Metcalf|2006|p = 126}} Железничка мрежа је обезбедио испомоћ при великој глади,{{sfn|Metcalf|Metcalf|2006|p = 97}} пошто је смањило трошкове преношења,{{sfn|Metcalf|Metcalf|2006|p = 97}} и помогла индустрији у индијском власништву у њеном повоју.{{sfn|Metcalf|Metcalf|2006|p = 126}} После [[Први светски рат|Првог светског рата]], у ком је служило неколико милиона Индијаца, {{sfn|Metcalf|Metcalf|2006|p = 163}} почео је нови период. Он је био обележен британским реформама, али и репресивним законодавством, појачаним захтевима за индијске самоуправе, и почетком ненасиланног покрета несарадње, чији је [[Махатма Ганди]] постао вођа и трајни симбол{{sfn|Metcalf|Metcalf|2006|p = 167}}, па се често назива ''Оцем нације''. Током [[1930е|1930-их]] година Британци су дозволили спору законодавну реформу, a [[Индијски национални конгрес]] је односио победе на потоњим изборима.{{sfn|Metcalf|Metcalf|2006|pp = 195–197}} Следећа деценија је била оптерећена кризама: индијским учешћем у [[Други светски рат|Другом светском рату]], коначним притиском Конгреса за несарадњу и порастом муслиманског национализма. Све ово је крунисано добијањем независности 1947, али је ублажено [[подела Индије|поделом Индије]] у две државе: Индију и [[Пакистан]].{{sfn|Metcalf|Metcalf|2006|p = 203}}
Ред 119:
Због своје етничке и верске шароликости, као и огромних социјалних разлога, Индију ендемски погађа политичка нестабилност, штрајкови, демонстрације, нереди и тероризам. Упркос томе Индија је успела да очува демократски систем са грађанским слободама и углавном независном штампом, а последњих година је предузела и низ далекосежних економских и других реформи којима је циљ искористити огромне људске потенцијале у сврху постизања статуса светске економске, политичке и војне силе. Економска либерализација, која је почела 1990ух, је створила урбану средњу класу и преобразила Индију у једну од најбрже растућих економија у свету и повећала њен геополитички утицај. Међутим, Индију дуго мучи наизглед нерешиво сиромаштво, како и на селу и тако и у градовима{{sfn|Metcalf|Metcalf|2006|pp = 265–266}}, верско насиље и насиље због кастинског наслеђа{{sfn|Metcalf|Metcalf|2006|pp = 266–270}}, [[наксалити|побуна маоистичких наксалита]]{{sfn|Metcalf|Metcalf|2006|p = 253}}, сепаратизам у Џаму и Кашмиру и северној Индији. Индија такође има нерешене територијалне спорове са Кином{{sfn|Metcalf|Metcalf|2006|pp = 247–248}} и Пакистаном.{{sfn|Metcalf|Metcalf|2006|pp = 247–248}} Индијско-пакистанско нуклеарно ривалство је имало врхунац 1998.{{sfn|Metcalf|Metcalf|2006|pp = 293–295}}.
 
Индија је данас једна од чланица групе [[БРИКС]], [[Организација уједињених нација|УН]], [[Г20 индустријски развијених земаља]] a од 2015 године пуноправна чланица у [[Шангајска организација за сарадњу|Шангајској огранизацијиорганизацији за сарадњу]].
 
== Административна подела ==
Ред 255:
[[Датотека:ILRI, Stevie Mann - Villager and calf share milk from cow in Rajasthan, India.jpg|мини|Сточар у Раџастану музе краву. Млеко је пољопривредни производ који Индији доноси највеће приходе. Индија је 2011. била земља са највише грла стоке и бивола на свету, и највећи произвођач млека.]]
 
Према подацима [[Међународни монетарни фонд|ММФ]]-а у 2013. години номинални бруто друштвени производ Индије био је 1.842 милијарде америчких долара, што ову земљу сврстава на једанаесто место у свету, док је [[Бруто домаћи производ|БДП]] мерен према [[Паритет куповне моћи|паритету куповне моћи]] износио 4.962 милијарде долара а индијску привреду чини трећом највећом у свету. [[Туризам]] у Индији је веома лукративан и у развоју је у последњих 30 година и милиони људи туриста посети Индију, [[Гоа]] са својим плажама и летовалиштима, а острва [[Андамани и Никобари]] су такоћетакође посећени као туристичке дестинације због летовалишта. [[Агра]], [[Таџ Махал]], [[Њу Делхи]], [[Делхи]] и [[Мумбај]] су веома посећени од стране милиона туриста. Са просечном годишњом стопом раста БДП од 5,8 % током протекле две деценије Индија се сврстала међу најбрже растуће економије света.{{sfn|Nayak|Goldar|Agrawal|2010|p = xxv}} Међутим, гледајући висину номиналног БДП-а по становнику Индија је на 140. месту, док је по висини БДП према паритету куповне моћи на 129. месту у свету.{{sfn|International Monetary Fund}} До 1991. све индијске владе следиле су политику протекционизма подстакнути социјалистичким виђењем привреде. Обимне државе интервенције и регулисање тржишта значајно су изоловали индијску од других економија. Проблеми са платним билансом из 1991. присилили су индијске власти да либерализује своју привреду;{{sfn|Wolpert|2003|p = xiv}} од тада се она постепено креће ка потпуно отвореном тржишту{{sfn|Organisation for Economic Co-operation and Development 2007}}{{sfn|Gargan|1992}} придавајући значај спољној трговини и приливу директних страних инвестиција.{{sfn|Alamgir|2008|pp = 23, 97}} Економска политика током последње две деценије је углавном капиталистичка.{{sfn|Gargan|1992}} Индија је члан [[Светска трговинска организација|Светске трговинске организације]] од 1. јануара 1995.{{sfn|WTO 1995}}
 
Са 486,6 милиона радника 2011. године Индија се сврстала на другом месту у свету по бројности радне снаге.{{sfn|Central Intelligence Agency}} Услужни сектор остварује 55,6 % БДП-а, индустрија 26,3 %, док пољопривреда доприноси друштвеном производу са 18,1 %. Међу најважније пољопривредне производе спадају [[пиринач]], [[пшеница]], биљно уље, [[памук]], јута, [[чај]], [[шећерна трска]], и кромпир.{{sfn|Library of Congress|2004}} Најразвијеније привредне гране су производња текстила, хемијских производа, лекова, хране, [[челик]]а, [[аутомобил]]а, машина, софтвера, телекомуникације, рударство, петрохемија, биотехнологија, и производња цемента.{{sfn|Library of Congress|2004}} Удео извоза у БДП-у Индије је 2006. износио 24 %, што је значајно повећање у односу на 1985. када је био 6 %.{{sfn|Organisation for Economic Co-operation and Development 2007}} Удео индијске у целокупној светској трговини 2008. износио је 1,68 %.{{sfn|The Times of India 2009}} Индија је 2011. била десети по увозу и деветнаести по извозу добара и услуга на свету.{{sfn|World Trade Organisation 2010}} Највише извози петрохемијске производе, текстил, драгуље, софтвер, белу технику, хемијске производе, и производе од коже.{{sfn|Library of Congress|2004}} Највише увози сирову нафту, машине, драго камење, ђубриво, и хемијске производе.{{sfn|Library of Congress|2004}} Између 2001. и 2011. удео петрохемијских производа и беле технике, у извозу је повећан са 14 на 42 процента.{{sfn|Economist 2011}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Индија”