Браћа Миладинови — разлика између измена

| држава_рођења = {{зас|Северна Македонија}} [[Северна Македонија|Македонија]]

'''Браћа Миладинов''', ''Димитар'' ([[Струга]], [[1810]] — [[Истанбул]], [[23. јануар]] [[1862]]) и ''Константин'' ([[Струга]], [[1830]] — [[Истанбул]], [[18. јануар]] [[1862]]), били су [[Македонија|македонско]]-[[Бугари|бугарски]]<ref>{{cite web|url=http://mojenovosti.com/lat/index.php?option=btg_novosti&idnovost=107216&21.MART---SVETSKI-DAN-POEZIJE#.Wc_93vJ97Gg|title=21.MART - SVETSKI DAN POEZIJE|work=u spomen na makedonske pesnike i prosvetitelje braću Miladinov|date=|accessdate = 30. 9. 2017}}</ref><ref>In their correspondence both Brothers self identified as Bulgarians, see: [http://www.promacedonia.org/bugarash/dmp/index.html Братя Миладинови – преписка. Издирил, коментирал и редактирал Никола Трайков (Българска академия на науките, Институт за история. Издателство на БАН, София 1964)]; in English: Miladinovi Brothers - Correspondence. Collected, commented and redacted from Nicola Traykov, ([[Bulgarian Academy of Sciences]], Historical Institute, Sofia 1964)</ref><ref>"Застава", Нови Сад 16. фебруар 1887. године</ref> пјесници и фолкористи, кључне фигуре националног препорода у [[Северна Македонија|Северној Македонији]] и [[Бугарска|Бугарској]] средином [[19. вијек]]а.

'''Димитар''' је од [[1829]]. школован у [[Јањина|Јањини]] и [[Манастир Свети Наум|Манастиру св. Наума]] у [[Охрид]]у, тако да је [[1830]]. постао учитељ у [[Охрид]]у. Остала браћа су основно школовање завршила у [[Струга|Струги]], а гимназију у [[Јањина|Јањини]] ([[Грчка]]). Средњи брат '''Наум Миладинов''' ([[1817]] — [[1895]]) полазио је ''Духовну академију'' на [[Васељенска патријаршија|патријаршијском]] [[универзитет]]у '''Халки''' у [[Истанбул]]у, гдје је дипломирао на одсјеку за [[Музика|музику]] и [[граматика|граматику]]. ''Наум'' је [[1843]]. написао музички уџбеник, први такве врсте у [[Северна Македонија|Северној Македонији]]. Пуно је помогао браћи у скупљању грађе за ''Зборник'' јер је записивао и ноте.

С дипломама школованих учитеља, браћа су се вратила у свој родни крај и почела радити као учитељи. Радећи у школи у [[Охрид]]у Димитар се сусрео с познатим руским славистом Виктором Григоровичем. Тај сусрет био је пресудан за њега, јер га је потакао да скупља народне пјесме и обичаје [[Македонци (народ)Македонија|македонског народа]] народа. Недуго иза тог Димитар је уз помоћ браће почео прикупљати грађу за будући ''Зборник'' пјесама и народних обичаја.

''Димитар Миладинов'' је био панславистички оријентиран и желео је да се у тадашњу наставу уведе словенски језик (славјански језик тј. српскомакедонско-бугарски, језик тога краја) уместо грчког, због тог је врло брзо дошао у сукоб са малобројним гркофилима у [[Битољ]]у, особито с [[митрополит]]ом ''Милетосом''. Због тога је напустио [[Битола|Битолу]] и отишао радити у оближње село ''Трново'' међу [[Власи (Балкан)|Влахе]]. Путовао је по [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарској]] ([[Војводина]]) и упознао се с идејама [[илирски покрет|илиризма]], за које се одмах ватрено загријао и прихватио их као своје.

По повратку у родну [[Струга|Стругу]] [[1856]]., Димитар одлучује послати млађег брата ''Константина'' на студиј [[славениСловенски језици|славенске]] [[филологија|филологије]] у [[Москва|Москву]], на тамошњи ''Царски универзитет''. Понијевши скупљени материјал за будући Зборник, ''Константин'' је уз студиј, радио на припреми прикупљеног материјала за објављивање. У то време се и сам прихватио пера и почео писати поезију, и поред тога што није написао пуно (свега 15 пјесама), његова поезија заузима грандиозно место у македонској лирици, због једне пјесме - '''Т'га за југ''' која је постала синоним за [[Северна Македонија|Северној Македонију]]. Та песма је преведена на 42 језика у седамдесетак препева. Тешка руска зима и слабо материјално стање ''Константина'', узроковале су да оболи од тад неизљечиве болести - [[туберкулоза|туберкулозе]] [[1859]]. У [[Москва|Москви]] није успио ни у намјери да објави свој дуго припремани - ''Зборник народних умотворина'', понајвише због великог отпора православних црквених кругова, који се нису хтјели замјерити - [[Васељенска патријаршија|Цариградској патријаршији]].

''Зборник народних песма и обичаја браће Миладинов'' одштампан је 24. јуна [[1861]]. у штампарији Анте Јакића из [[Загреб]]а под насловом - '''Бугарске народне пјесме, сакупљене од браће Миладинов'''. По новосадском српском књижевном часопису "Бугарин Миладинов" је био скупљач.<ref>"Даница", Нови Сад 1861. године</ref> То је на крају испала књига од 600 македонских народних пјесама и 77 бугарских (које је му је уступио бугарски фолклорист Василије Чолаков да попуне слог). Све до штампања, књига је имала радни наслов '''Македонске народне песме'''. <ref>{{cite web|url=http://dns1.vjesnik.hr/html/2001/07/01/ClanakTx.asp?r=kul&c=3|title=Македонију и Хрватску повезују куће од речи|publisher=www.vjesnik.hr|accessdate=25. 04. 2009.}}{{Мртва веза|date=06. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Промена наслова књиге у задњи тренутак пред објављивање, је предмет контроверзи и полемика које трају до данас. Наслов ''Бугарске народне песме'' први пут се појавио у писму ''Чолакова'' [[Фрањо Рачки|Фрањи Рачком]] управо пред саму реализацију. У речничком додатку налазио се и први дио [[македонијаМакедонија|македонско]] - [[хрватскаХрватска|хрватског]] речника што га је ''Миладинов'' био спреман објавити у целости (2000 речи), али је одустао због величине Зборника.<ref>Миладинов Константин: Да видам Охрид, Струга да видам, Приредио Борислав Павловски, Заједница Македонаца у Републици Хрватској, Завичајна наклада "Жакан Јури", Загреб - Пула. {{page|year=2001|isbn=978-953-96314-5-9|pages=}} </ref>