|
== Комисија за локацију постављања Давида ==
У јануару 1504. године, појавиле су се сумњенедоумице у вези колико је мудро да се једна тако изузетна статуа постави на врх катедрале где се никада не би могла посматрати на одговарајући начин. Са дозволом Микеланђела, радна група фирентинске катедрале која је статуу наручила, окупила је комисују од 35 уметника, занатлија и градских званичника с циљем да се донесе одлука о најпогонијем месту за Давида. Њихова мишљења су остала забиљежена и сачувана, и забавно их је читати. Један по један су дали своје мишљење, и већина – посебно занатлије и старији уметници – су се трудили да никога не увреде. Један [[столар]] је изјавио да он искрено мисли да би статуу требало поставити на врх катедрале, где је од почетка било и предвиђено, и није могао да нађе разлог зашто би се сада друкчије поступило. [[Месар]] и гласник Републике, Франческо, изразио је мишљење да би Давида требало поставити испред палате Векио, на место где се тада налазила Донателова Јудита, мишљење које је делио само још један члан комисије. Франческо је такође предложио и двориште палате Векио; с овим су се сложили један златар и отац [[Бенвенуто Челини|Бенвенута Челинија]]. Један [[таписерија|таписер]] и сликар [[Давид Гирландајо]] су фаворизовали место крајње леве стране терасе, на месту где је био хералдички симбол владавине Медичија а који је израдио Донатело ([[марцока]] или седећи [[лав]] са граном која подупире штит са [[љиљан]]има). Друга двојица сликара [[Козимо Росели]] и [[Сандро Ботичели]], сматрали су да ће „див” посебно добро стајати крајње десно, близу степеница [[Црква Сан Пјеро Скерађо|цркве Сан Пјеро Скерађо]] (које је данас упила [[галерија Уфици]]). Значајно је да су сликари давали предност месту где би пролазници могли лакше да виде статуу и тако су се изјаснили. Супротставио им се [[златар]] Андреа ил Ричо, који је рекао да би „пролазници требало да уђу у двориште и виде статуу, уместо да статуа изађе да види њих.”
Али највећи број мишљења се слагао са [[архитектура|архитектама]] [[Ђулијано Сангало|Ђулијаном]] и [[Антонио Сангало|Антонијем Сангалом]]. Њих је бринула мекоћа [[мермер]]а, који, сматрали су, не би могао издржати дуговечно излагање природним елементима. Због тога су инсистирали да се статуу постави испод централног лука [[Лођја деј Ланци|Лођје деј Ланци]], зграде у углу [[трг Сињорија|трга Сињорија]] поред галерије Уфици. Други градски весник је изразио негодовање, тврдећи да би статуа тако ометала јавне прославе, али они који су место подржавали, истицали су да би се иза статуе могла подићи једна [[ниша]] – Ђулијанао је овде инсистирао да она буде црне боје ради бољег контраста. [[Леонардо да Винчи]], а коме је вероватно било донекле свеједно где ће ићи ремек-дело његовог млађег ривала све док је оно било довољно засењено, сложио се с њима. [[Филипино Липи]] и [[Пјеро ди Козимо]] рекли су да су сва мишљења изражена с поштовањем, али би можда требало да питају самог Микеланђела за место за Давида. Није остало забележно да су то и учинили, и нико не зна које се то место свиђало самом Микеланђелу. Упркос скоријим и друкчијим тумачењима, формулација Пјеровог сведочења не дозвољава другачији закључак. Тешко да би Микеланђело предложио Лођју деј Ланци, која би статуу сакрила и учинила мањом него што јесте, а залеђе би јој остало у трајној сенци чак и кад иза ње не би била „црна” ниша.
|
