Пантеон (Рим) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
|||
Ред 1:
[[Датотека:Pantheon.drawing.jpg|thumb|300п|Пресек Пантеона из [[19. век]]а]]
[[Датотека:Pantheon rome 2005may.jpg|мини|десно|300п|Пантеон, Рим]]
'''Пантеон''' или '''Храм свих богова''' је [[рим]]ски храм саграђен око 126. године наше ере, током владавине цара [[Хадријан]]а.<ref>{{cite web |title=Pantheon |url=https://www.ancient.eu/Pantheon/ |website=Ancient History Encyclopedia |access-date=1. 2. 2021}}{{en}}</ref>
На храму се налази натпис са претходно саграђеног храма, а који је саградио [[Марко Випсаније Агрипа]] 27-25. пре наше ере. Други натпис на храму, испод првог, бележи рестаурацијски рад обављен на Пантеону по наредби цара [[Септимије Север|Септимија Севера]] и његовог сина Каракале 202. г. Храм је изузетно добро очуван и представља једно од најбоље очуваних грађевина те старости.
Данас се храм користи као [[хришћани|хришћанска]] црква.
== Име ==
Пантеон ({{јез-гр|Πάνθειον}}), са префиксом „“ је назив који нам је пренео историчар Касије Дион. Он је објаснио да тај назив дословно значи посвећен „свим боговима“ или како је он такође наслућивао, потиче од сличности саграђеног свода с небеским сводом.
== Архитектура ==
Ранији храм је био правоугаони, гледао је на југ и био је саграђен од травертина. Први га је рестаурирао га је [[Домицијан]] након пожара 80. г. Хадријанова реконструкција 125. године радикално је трансформирала ранију зграду: улаз у храм је окренут за 180°, тј. према северу, а ротонда је саграђена у празном простору који је лежао испред првог храма.
Садашња верзија – препознатљива по свом уграђеном колонадном трему који гледа на трг и високом, изолованом и видљивом ваљку изнад којег се диже купола - потпуно је другачија од Пантеона из Хадријановог доба. Округло тело је некада било окружено другим зградама, а испред импозантног улаза налазио се дуги трг с тремовима на три стране. Славна ротонда није била видљива споља будући да је била сакривена аркадама. Зграда је била једноделна, велика и кружна просторија пречника 143 стопе.▼
Да би се растеретила тежина, зид ротонде (висок 21,7 -{m}-, дебео 6,2 -{m}-) саграђен је помоћу посебних архитектонских техника и од све лакших материјала како се диже у висину, све док не дође до малог, вулканског камења око окулуса. Распоред масивних лукова подупире структуру, појачану радијалним потопрним стубовима.▼
▲Садашња верзија – препознатљива по свом уграђеном колонадном трему који гледа на трг и високом, изолованом и видљивом ваљку изнад којег се диже купола - потпуно је другачија од Пантеона из Хадријановог доба.
▲Да би се растеретила тежина, зид ротонде (висок 21,7 -{m}-, дебео 6,2 -{m}-) саграђен је помоћу посебних архитектонских техника и од све лакших материјала како се диже у висину, све док не дође до малог, вулканског камења око окулуса.
Они распоређују тежину на осам масивних, али делимично шупљих лукова који унутра изгледају као осам великих ниша (екседре и улаз) у зидној конструкцији.
Полукружне или правоугаоне екседре, измењују се са осам киоска на стубовима, од којих сваки садржи три нише и стоји иза два избраздана, монолитна плава или стара коринтска ступа.
| |||