Бартол Кашић — разлика између измена

#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
(#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE)
(#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE)
[[Мир у Житватороку (1606)|каснијим миром]] којим су Османлије прво назвали аустријског надвојводу — [[Император]]а и признали право католицима да имају цркве у Османском царству.
 
Његова прва граматика „Institutionum linguae illyricae libri duo” објављена је у Риму 1604. или три године након „[[Словенско царство]]”. Ово је граматика језика хрватске писање и књижевности.<ref>{{Cite web|url=https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=30775|title=Kašić, Bartol {{!}} Hrvatska enciklopedija|website=www.enciklopedija.hr|access-date=2021-02-02}}</ref> Његова база је [[Чакавско наречје|чакавштина]], али постоје и [[Штокавско наречје|штокавицу]]. Касније, током својих мисионарских путовања у [[Босански ејалет|Босанском ејалету]], а посебно у [[Дубровник]]у, ауторица је схватила да је штокавски дијалект најчешћи наш народни приповијест и да је најпогоднији за књижевни јужнославенски језик који је замислила [[Конгрегација]] — будући [[илирски језик (jужнословенски)]].
 
Бартол Кашић је познат и као аутор првог комплетног хрватског пријевода Библије и хрватско-италијанског рјечника, али оба остају у рукопису (први пут је Кашићев пријевод Библије тискан тек 2000. године). Објављује низ вјерских и вјерско-наставних радова, од којих је најзначајнији „Ритуал римски” (Рим; 1640), који се свакодневно интензивно користи, чиме значајно утјече на хрватски књижевни језик и она има улогу коју су одиграле друге европске нације у објављеним преводима Библије.<ref>{{Cite web|url=http://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=187|title=Hrvatski biografski leksikon|website=hbl.lzmk.hr|access-date=2021-02-02}}</ref>