Туркијски језици — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 2:
{{Инфокутија језичка породица
| name = туркијски језици
| altname = турско-татарскитурски језици <br> турскотатарски језици
| acceptance =
| ethnicity =
Ред 27:
{{legend|#020081|[[Сибирски туркијски језици|Сибирски језици]]}}
}}
'''Туркијски језици''' (понекад'''''турски''''' и:или '''''турскотатарски<ref>{{Cite book |author=др Слободан Зечевић |title=''Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 36:'' Bulletin du Musée Ethnographique de Belgrade |url=https://books.google.rs/books?id=Yj-lBQAAQBAJ&pg=PA22&lpg=PA22&dq=%22%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%22&source=bl&ots=k6tnOL3g2T&sig=ACfU3U1X4KN9LVzamFe6lZ-pjBpYiLf2Vw&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwjtl_ma4NvlAhXE86YKHVVwCSYQ6AEwBHoECAkQAQ#v=onepage&q=%22%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%22&f=false |publisher=Етнографски музеј у Београду |ISSN= 0350-0322 |pages=22}}</ref> језици'''''), [[Језичка породица|језичка су породица]] од најмање 35<ref>Dybo A.V., ''"Chronology of Türkic languages and linguistic contacts of early Türks"'', Moskow, 2007, p. 766, [http://altaica.narod.ru/LIBRARY/xronol_tu.pdf] {{Wayback|url=http://altaica.narod.ru/LIBRARY/xronol_tu.pdf |date=20050311224856 }} (''In Russian'')</ref> језика, које говоре [[Туркијски народи|туркијски народи]] од [[Југоисточна Европа|југоисточне Европе]] и [[Средоземно море|Средоземља]] до [[Сибир]]а и западне [[Кина|Кине]], а било је приједлога да је дио [[Алтајски језици|алтајске макропородице језика]].<ref name="Ethnologue Altaic">{{cite web|author=Gordon, Raymond G. |authorlink=Ethnologue|url=http://www.ethnologue.com/show_family.asp?subid=90009|title=Ethnologue: Languages of the World, Fifteenth edition. Language Family Trees – Altaic|accessdate=18. 3. 2007|year=2005}}</ref><ref name="LanguagesOfTheWorld">{{Cite book|last=Katzner|first=Kenneth|title=Languages of the World, Third Edition|publisher=Routledge, an imprint of Taylor & Francis Books Ltd.|date=март 2002|isbn=978-0-415-25004-7|pages=}}</ref>
 
Турскијске језике говори око 170 милиона људи као [[матерњи језик]], а укупан број говорника туркијских језика, укључујући оне који их говоре као [[други језик]], је преко 200 милиона.<ref>Brigitte Moser, Michael Wilhelm Weithmann, Landeskunde Türkei: Geschichte, Gesellschaft und Kultur, Buske Publishing, 2008, p.173</ref><ref>Deutsches Orient-Institut, Orient, Vol. 41, Alfred Röper Publushing, 2000, p.611</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.zaman.com.tr/iskander-pala/turkceyi-kac-kisi-konusuyor_480993.html |title=Архивирана копија |access-date=25. 7. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140116103056/http://www.zaman.com.tr/iskander-pala/turkceyi-kac-kisi-konusuyor_480993.html# |archive-date=16. 1. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> Туркијски језик са највећим бројем говорника је [[турски језик]], који се говори већином у [[Анадолија|Анадолији]] и дијелом на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]], док турски као матерњи језик говори око 40% говорника туркијских језика.<ref name="LanguagesOfTheWorld"/>