Разговор:Споменик Стефану Немањи у Београду — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
::::::a pošto si se na kraju svog komentara osvrnuo na jedan aspekt kritike, da bilo je puno reči i o tome. Pa je Nemanja poređen sa apstraktnim spomenikom Despotu Stefanu ([[Споменик деспоту Стефану Лазаревићу на Београдској тврђави]]). Vrlo temeljno se vodila debata u stručnoj javnosti, samo niko neće tamo da zailazi. — [[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 04:43, 3. фебруар 2021. (CET)
 
::О Пикасовој Герници се писало док је још била у атељеу, и у процесу сликања. Њен коначни изглед се није подударао са неким од тих критика, јер је Пикасо више пута мијењао изглед фигура док није дошао до коначног рјешења. Процес је фотографисала [[Дора Мар]]. Дакле, може се написати критика ако имаш приступ чак и идејном изгледу. А овде је стручној јавности било познато мноштво детаља, свакако далеко више него је то био случај са Герником у њено вријеме. Овдје је проблем друге природе. Све те такозванне критике споменика које помињеш су мотивисане некаквим идеолошким сукобима, понекад и у самој личности „критичара” а нема ниједне која се бави умјетничко-историјском димензијом пројекта. На примјер, нико се није искрено питао због чега сад споменик Стефану Немањи, а и ако јесте, одговор који је себи и другима дао, своди се на покушај мирења властитог идеолошког сукоба са нечим што уопште не разумије. Другим ријечима, ликови који мрзе историју своје нације и личности које је представљају, не могу да разумију да је она битна онима који се поносе својом поријеклом, културом, и њеним историјским наслијеђем. Ниједна нација није безгрешна, али бити аутошовиниста је патологија, дакле за клиничко лијечење. Не може сваки споменик бити „апстрактан” и по мјери само једних (већ их има доста апстрактних и полупастрактних), они су настајали у једном другом добу Социјалистичке Југославије, када се оно национално потискивало и бранило његово истицање. Данас се то национално поново вратило у жижу и највећи дио Србије жели да осјећа ту припадност нацији. А тај феномен није само у Србији, већ се јавља у читавом свијету посљедњих пар деценија, посебно као супротност глобализму и неолибералном капитализму. — [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 05:16, 3. фебруар 2021. (CET)
 
@Kosanović Vidi se da se nikad nisi ozbiljno bavio javnom skulpturom. Da jesi, znao bi da su od pamtiveka u njenoj izgradnji ''po definiciji'' uključena 3 činioca (investitor/država, skulptor i javnost (laička i stručna). Evo ti čitaj uvod jedne disertacije koja se time bavi, gde se načinje problemski okvir spomenika NOB u Hrvatskoj, tj. tretira pitanje kako se načinje problem izgradnje javnih skulptura:
* {{cite journal |last=Бергхолц|first=Макс|authorlink= |year=2007|url=http://www.udi.rs/articles/m_bergholz_2007.pdf|title=Међу родољубима, купусом свињама и варварима : споменици и гробови НОР 1947-1965. године|journal= Годишњак за друштвену историју|publisher=|location=|volume= 1—3|ref = harv|pages=61—82}} {{COBISS|ID=153485324}}
Ovde se tretira šta je između ostalog mislilo obično stanovništvo o Spomeniku na Iriškom vencu. I u krš disertacija koje sam čitao na temu javnih spomenika imaš i ove osvrte. Dakle to je standard kako se pišu te stvari. — [[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 04:37, 3. фебруар 2021. (CET)
:То су бре обични вандали. Имаш и познату петицију за уклањање свих [[Огист Реноар|Реноарових]] дјела из Америчких музеја, које је покренуо један лудак који мрзи наготу у умјетнности. Група која се око њега окупила је потписала петицију да се тако и поступи. Наравно, она је одбијена. Затим, у Америци, јавни простор није „јавни”, концепт је сасвим другачији од онога који се среће у Европи. [[Корисник:Славен Косановић|<span style="color: navy;">Славен Косановић</span>]] [[Разговор са корисником:Славен Косановић|<span style="color: silver;">{разговор}</span>]] 05:16, 3. фебруар 2021. (CET)