Јован Симонов Пламенац — разлика између измена

нема резимеа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
| место_рођења = [[Бољевићи (Бар)|Бољевићи]], [[Црмница (област)|Црмница]]
| држава_рођења = [[Књажевина Црна Гора]]
| датум_смрти = {{Датум рођењасмрти|1944|6|14|1873||}}
| место_смрти = између [[Ријека Црнојевића|Ријеке Црнојевића]] и [[Вирпазар]]а
| држава_смрти = [[НД Црна Гора]]
'''Јован Симонов Пламенац''' ([[Бољевићи (Бар)|Бољевићи]], [[1873]] — између [[Ријека Црнојевића|Ријеке Црнојевића]] и [[Вирпазар]]а, [[14. јун]] [[1944]]) је био [[Краљевина Црна Гора|црногорски]] [[политичар]] и [[сердар]].
 
Пламенац је своју [[политика|политичку]] каријеру започео као један од истакнутих вођа [[Права народна странка|Праве народне странке]] у [[Књажевина Црна Гора|Кнежевини Црној Гори]]. Био је чврсти присталица кнеза [[Никола I Петровић|Николе Петровић Његоша]], који се прогласио краљем 1910. године. Послиjе одласка краља Николе у емиграциjу након инвазије [[Централне силе|Централних сила]] на Црну Гору у [[Први светски рат|Првом свјетском рату]], Пламенац је нападао краља.
 
Послије рата, Пламенац је постао један од вођа [[Зеленаши|зеленаша]] и главни протагониста [[Божићна побуна|Божићне побуне]] 1919. уперене против уједињења Црне Горе са [[Краљевина Србија|Србијом]] и потоњег образовања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. Пламенац није био против [[Краљевина Србија|Србије]], већ је као поборник [[Петровићи Његоши|династије Петровић]] био против династије [[Карађорђевићи|Карађорђевића]] и начина на које је уједињење извршено. Након бекства у Италију на почетку неуспјеле побуне, Пламенац је постао предсједник [[Црногорске Владе у егзилу 1916—1922. године|црногорске владе у егзилу]]. На том мјесту је заповиједао избјеглим зеленашима који су се обучавали у граду [[Гаета]] уз [[Краљевина Италија|италијанску]] помоћ прије него што су потајно превезени преко Јадранског мора назад у Црну Гору гдје се наставила герилска активност ниског интензитета чак и послије неуспјешне побуне. Пламенац је такође покушао да придобије страну подршку противљењу своје организације новооснованој југословенској држави, али је о том питању мало успио. За ''[[Глас Црногорца]]'' као званични лист црногорске владе у егзилу, критикујући владу у [[Београд]]у, почетком 1920. године је писао:{{цитат|''Није њој до [[Скадар|Скадра]], нити до крвљу стечених права, већ је њој до тога да, за рачун Карађорђевића, завојује ону српску Црну Гору, која је вјековним војничким прегнућем [[Српство]] родила.''<ref>{{cite journal |title=Дворске и дипломатске вијести |journal=Глас Црногорца |date=8. фебруар 1920. |page=2 |url=http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=3328&skrd=1#}}</ref>|<small>Ј. С. Пламенац, 21. јануар 1920.</small>}}