Македонско питање — разлика између измена

[[Бугари]] своју тезу базирају на неким историјским чињеницама (бугарска национална свест македонских препородитеља из -{XIX}- века, учешће македонских Бугара у бугарском препорода и у бугарском друштвено-политичком животу и др.) као и на сличностима [[Бугарски језик|бугарског]] и [[Македонски језик|македонског језика]]. Оба језика имају аналитичку структуру, дакле немају падеже и користе предлошке конструкције и постпозитивне чланове. Ипак и јужноморавски српски дијалекти нагињу аналитизму, а сличну структуру имају и грчки, албански и румунски, који заједно са македонским и бугарским формирају балканску језичну групу (-{''Balkan Sprachbund''}-).

Македонци у [[Пиринска Македонија|Пиринској Македонији]] као и у другим крајевима Бугарске имају бугарску националну свест, изузев око њих 5.000 према последњем попису (за разлику од од пописа непосредно након другог светског рата и десет година после тога када јеу сеусловима комунистичког режима око 70% становништва у [[Пиринска Македонија|Пиринској Македонији]] се је изјаснило као македонско по народности). .