Федералистичка странка (САД) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: враћање |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
{{Инфокутија политичка партија
| име = Федералистичка странка
| изворно_име =Federalist Party
| бојакод =#ea9978
| лого =[[Датотека:Federalist Cockade.svg|150px]]
| величина = 200px
|
| вођа1_титула =Вође ▼
|
▲| лидер = [[Александар Хамилтон]]<br>[[Џон Џеј]]<br>[[Џон Адамс]]<br>
▲| вођа1_титула =
| основана = [[1789]].
| распуштена = [[1824]].
| наследник = {{nowrap|[[Национална републиканска странка (САД)|Национална републиканска странка]]<br>[[Виговци (САД)|Виговци]]}}
| новине = Гласних Сједињених Држава
| идеологија = [[америчка школа]]<br>[[класични конзервативизам]]<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/61247314|title=Conservative thinkers : from John Adams to Winston Churchill|last=Viereck, Peter, 1916-2006.|date=2006|publisher=Transaction Publishers|isbn=1-4128-0526-0|location=New Brunswick, N.J.|oclc=61247314}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/29181661|title=Up from communism|last=Diggins, John P.|date=1994|publisher=Columbia University Press|isbn=0-231-08488-9|edition=Morningside edition|location=New York|oclc=29181661}}</ref><br>[[хамилтонизам]]<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/37442803|title=Hamilton's republic : readings in the American democratic nationalist tradition|date=1997|publisher=Free Press|others=Lind, Michael, 1962-|isbn=0-684-83160-0|location=New York|oclc=37442803}}</ref>
▲| држава = {{УСА}}
| позиција = [[Десни центар]] до [[Десница|деснице]]<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/854521354|title=Class counts : education, inequality, and the shrinking middle class|last=Ornstein, Allan C.|date=2007|publisher=Rowman & Littlefield Publishers|isbn=978-0-7425-7372-7|location=Lanham|oclc=854521354}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/137324896|title=A magnificent catastrophe : the tumultuous election of 1800, America's first presidential campaign|last=Larson, Edward J. (Edward John)|isbn=978-0-7432-9316-7|location=New York|oclc=137324896}}</ref>
| боје = {{colorbox|#000000}} [[црна]] и {{colorbox|#ffffff}} бела
| напомена =
}}
'''Федералистичка странка''' ({{јез-енгл|Federalist party}}) је била прва [[политичка странка]] у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]]. Под вођством [[Александер Хамилтон|Александра Хамилтона]] су доминирали националном владом од 1789. до 1801. године. После тога су постали мањинска странка, задржавајући своје упориште у [[Нова Енглеска|Новој Енглеској]] и направили су кратак препород супротстављајући се [[Рат из 1812.|рату 1812. године]]. Потом тога су се срушили а свог последњег председничког кадндидата су имали 1816. године. Остаци странке су остали на пар места неколико година. Странка је апеловала на предузећа и на [[Конзервативизам|конзервативце]] који су фаворизовали банке, националну над државном владом, производњу, [[Војска|војску]] и [[Ратна морнарица|морнарицу]], а у свестским пословима су преферирали [[Краљевство Велика Британија|Велику Британију]] и противили се [[Француска револуција|Француској револуцији]]. Партија је фаворизовала централизацију, [[федерализам]], модернизацију и [[протекционизам]].<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/37442803|title=Hamilton's republic : readings in the American democratic nationalist tradition|date=1997|publisher=Free Press|others=Lind, Michael, 1962-|isbn=0-684-83160-0|location=New York|oclc=37442803}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/57478673|title=Encyclopedia of tariffs and trade in U.S. history. Volume I, The encyclopedia|date=2003|publisher=Greenwood Press|others=Northrup, Cynthia Clark, 1959-, Turney, Elaine C. Prange, 1957-|isbn=0-313-01700-X|location=Westport, Conn.|oclc=57478673}}</ref>
Федералисти су позивали на снажну националну владу која је промовисала [[Привредни раст|економски раст]] и неговала пријатељске односе са Великом Британијом у супротности са револуционарном Француском. Контролисали су савезну владу до 1801. године, када ју је победила Демократско-републиканска опозиција предвођена [[Томас Џеферсон|Томасом Џеферсоном]]. Федералистичка странка је настала између 1789. и 1790. године као национална коалиција [[Банкарство|банкара]] и [[Предузетник|бизнисмена]] у знак подршке Хамилтоновој фискалној политици. Ове присталице су радиле у свакој држави како би изградиле организовану странку посвећено фискално исправној и националистичкој влади. Једини федералистички председник је био [[Џон Адамс]]. [[Џорџ Вашингтон]] је био наклоњен федералистичком програму, али је службено стао као нестраначка личност током свог председништва.<ref>{{Cite journal|last=Cunningham|first=Noble E.|last2=Chambers|first2=William Nisbet|date=1963|title=Political Parties in a New Nation: The American Experience, 1776-1809.|url=http://dx.doi.org/10.2307/2205251|journal=The Journal of Southern History|volume=29|issue=4|pages=520|doi=10.2307/2205251|issn=0022-4642}}</ref>
Федералистичке политике захтевале су националну банку, царине и добре односе са Великом Британијом, како је изражено у Џеј Уговору из 1794. године. Хамилтон је развио концепт подразумеваних овлашћења и успешно аргументовао усвајање таквог тумачења Устава. Њихови политички противници, демократски републиканци предвођени Џеферсоном, осудили су већину федералистичких програма, посебно банке и подразумеване моћи; и жестоко су нападали Џејов Уговор као распродају републичких вредности британској монархији. Џејов договор је био усвојен и федералисти су победили у већини главних законодавних битака 1790-их. Имали су јаку базу у националним градовима и у Новој Енглеској. Фракционализовали су се када је председник Адамс осигурао мир са Француском. Након што су Џеферсонци, чија је база била у руралном југу и западу, победили на тешким председничким изборима 1800. године, федералисти се више нису вратили на власт. Они су повратили одређену снагу интензивним противљењем рату 1812, али су практично нестали током доба добрих осећања која су уследила након завршетка рата 1815. године.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/316027972|title=Empire of liberty : a history of the early Republic, 1789-1815|last=Wood, Gordon S.|isbn=978-0-19-503914-6|location=Oxford|oclc=316027972}}</ref>
Федералисти су оставили трајно наслеђе у облику јаке савезне владе. Након губитка извршне власти, одлучујуће су обликовали политику врховног суда још три деценије преко врховног судије Џона Маршала.
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Политичке партије у САД]]
| |||