Жељко Бебек — разлика између измена

Са шеснаест година први пут је засвирао у бенду, у забавном клубу „Ехо 61“ Друге гимназије, где је упознао [[Kornelije Kovač|Корнелија Ковача]], [[Зоран Реџић|Зорана]] и [[Фадил Реџић|Фадила Реџића]].<ref name=":0" /> Када се групе распала, Бебек је наставио да свира са браћом Реџић све до Фадиловог преласка у [[Индекси|Индексе]]. У то време [[Едо Богељић]] га позива у групу Кодекс. Био је певач и ритам-гитариста Кодекса [[1960е|1960-их]]. Око [[1969]]. је упознао [[Горан Бреговић|Горана Бреговића]] и почео да пева са њима.<ref name=":0" /> [[1969]]. године свирају у [[Дубровник|дубровачком]] бару „Сплендид“, где их је уочио Италијан Ренато Пацифико и понудио им да свирају у његовом клубу у [[Напуљ]]у.<ref name=":0" /> Група је прешла у [[Италија|Италију]] и имала више него успешну каријеру све док [[Милић Вукашиновић]] није ступио у групу, доневши са собом нови музички утицај и група је почела да занемарује Жељка, пошто им више није био потребан певач. Бебек је напустио групу [[1970]], вратио се у Сарајево и поново основао Нове Кодексе са Едом Богељићем (који је напустио Кодексе пар месеци пошто су отишли у Италију). Група је имала мало успеха али је Жељко убрзо морао да служи [[југословенска народна армија|војску]].

 

 

Бебек је наставио каријеру као певач и повремени бас-гитариста Бијелог дугмета од [[1974]]. до [[1984]]. Године [[1978]]. је снимио соло албум „Скоро да смо исти“ са бубњаром [[Драган Јанкелић|Ђиђијем Јанкелићем]], гитаристом Едом Богаљићем и клавијатуристом [[Невен Поцрњић|Невеном Поцрњићем]]. Албум није имао велики успех. [[1984]], мало пре напуштања Бијелог дугмета, Бебек је снимио свој други соло албум, „Мене тјера неки враг“. Групу је званично напустио [[23. април]]а [[1984]]. године. Својим ауторским албумом из 1985. „Жељко Бебек и Армија Б“ покушао је да се врати на музичку сцену, али без великог успеха.