Јохан Штраус Млађи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 46:
[[Датотека:Hietzinger Haupstr 1889.jpg|thumb|250px|lijevo|''Кафе Домајер казино, место гдје је Јохан Штраус млађи имао први концертни наступ са својим оркестром.]]
У то време компоновао је своје једино сакрално музичко дело под називом -{''Tu qui regis totum orbem''}- (1844). Његов други учитељ виолине, Антон Колман, који је био [[балет]]ски [[|Répétiteur|корепетитор]] у [[Бечка државна опера|Бечкој државној опери]], написао је одличне препоруке за њега. Наоружан тим, пријавио се бечким властима у сврху добијања дозволе за концертне наступе. У почетку је основао свој мали [[оркестар]] где је регрутовао своје чланове у кафани -{''Zur Stadt Belgrad''}-, где су се музичари који траже посао могли лако запослити.
Утицај Јохана Штрауса на локалне забавне установе значио је да су многи од њих били опрезни да понуде млађем Штраусу уговор због страха од беса његовог оца. Успео је да увери власника ''Домајер казина'' у [[Хицинг]]у, предграђу Беча да му допусти концертни наступ. Ту је године 1844. млади Штраус по први пут предводио своју плесни музички оркестар, са којима је извео неке од својих првих валцера [[Sinngedichte|Сингедихте]], оп. 1 и [[Gunnstwerber|Гунствербер]], оп. 4 и [[Полка|полку]] [[Herzenslust|Херценслуст]], оп. 3. Музички критичари и штампа из тог времена су били једногласни у похвалама његове музике.
Ред 59:
[[Датотека:Johann Strauss II at the Court Ball by Theo Zasche.jpg|thumb|300px|десно|Јохан Штраус млађи као диригент са својим оркестром. Слику је урадио аустријски сликар [[Theo Zasche|Тео Цаше]].]]
Кад је старији Штраус умро од болести [[шарлах]]а у Бечу 1849. године, млађи Штраус је објединио њихова два оркестра и покренуо [[Европа|европску]] турнеју, где су свирали концерте у [[Русија|Русији]] (1865–66) и [[Енглеска|Енглеској]] (1869), освојивши велику популарност 1856, а 1872. су кренули на турнеју по [[Америке|Америци]]. Од 1856. до 1865. путовао је сваког лета у [[Павловск (Санкт Петербург)|Павловск]] код [[Санкт Петербург]]а на позив руске жељезничке компаније. Тамо није само давао гостујуће концертне наступе, него је и компоновао много нових дела која је потом уврстио у свој репертоар. Штраус је имао и љубавну везу с руском композиторком [[Олга Смирнитскаја|Олгом Смирнитскајом]].
Касније је компонирао и низ родољубивих маршева посвећених хабсбуршком цару [[Франц Јозеф|Францу Јозифу -{I}-]], попут опуса „''Кајзер Франц-Јозеф оп. 67''” и „''Кајзер Франц Јозеф Ретунгс Јубел-Марш оп. 126''”, вероватно с намером да стекне углед у очима новог монарха, који је ступио на престоље у Аустрији након револуције 1848. године.
Аустријски цар Франц Јозеф -{I}- поставио је 1863. Јохана Штрауса млађег на место музичког директора царских балова. На том послу остао је све до 1871, а за то време компоновао је само плесну музику која му је стекла репутацију „краља валцера”. Његов вероватно најпознатији валцер [[The Blue Danube|На лепом плавом Дунаву]] (немачки, -{''An der schönen blauen Donau''}-) компоновао је 1867. у свом стану на Пратерстрасе 54, који је постати познат широм свету и којег Аустријанци сматрају неслужбеном [[Химна|химном]] Беча и Аустрије. Године 1871. одобрен је његов захтев за сменом на месту музичког директора краљевских балова, а у исто време одликован је ''Орденом Франца Јозефа''. Његов брат [[Едуард Штраус]] наследио га је на том послу.
[[Јосеф Штраус]] је управљао Штраусовим оркестром од 1853. године, а од 1861. године службено им се придружио тада 25-годишњи Едуард Штраус, који је заједно с братом Јозефом водио овај оркестар све до 1870. године. У [[Беч]]у је био импресиониран [[оперета]]ма [[Жак Офенбах|Жака Офенбаха]], који га је подстакнуо да почне и сам да компонује слична дела, која је касније називао [[комична опера|комичним операма]]. Дана 10. фебруара 1871. његова прва оперета „''Индиго и 40 разбојника''” премијерно је изведена у [[Theater an der Wien|Театру ан дер Вин]]. Затим је следила оперета „''Шишмиш''” („-{''Die Fledermaus''}-”) 1871, те премијера (у истом театру 5. априла 1874) једне од његових најбољих оперета „''[[Цигански барон]]''” („-{''Zigeunerbaron''}-”). Ово музичко дело је додато на редовни програм "''к.к. Хофопер''" (данас [[Бечка државна опера]]) и једина је оперета која се и данас тамо изводи. Уследиле су бројне премијере других оперета, укључујући „''Весели рат''”, „''Ноћ у Венецији''” и последњу „''Богиња разума''”, која је премијерно изведена 13. марта 1897. године. Јохан Штраус млађи је тиме постао средишња личност у Златној ери бечке оперете. Оперете доживљавају врхунац 1885. године са Штраусом као главним [[композитор]]ом и теоретичарем. Он их је заснивао на популарним [[Ритам (музика)|плес]]ним [[мелодија]]ма попут [[валцер]]а или [[полка|полки]]. Иако понекад тежак за плес, због дужине и спорог [[Ритам (музика)|ритма]], [[Бечки валцер]] је за Штрауса био савршен плесни облик.
== Баштина ==
| |||