Драгиша Масал — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Измјене.
Нема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање напредна мобилна измена
Ред 32:
Службовао је у гарнизонима: [[Пожаревац]], [[Ужице]], [[Винковци]], [[Бијељина]], Вишеград, [[Хан Пијесак]], Бијељина и Бања Лука.<ref>Блажановић Јово, ''Генерали Војске Републике Српске'', Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005</ref>
 
У ЈНА је обављао је дужности командир вода, командир батерије, командант дивизиона, начелник артиљерије Треће крајишке механизоване бригаде, начелник штаба противоклопног артиљеријског пука, командант противоклопног артиљеријског пука и начелник артиљерије Ужичког корпуса. На посљедњој дужности у ЈНА био је командант Мјешовитог артиљеријског пука, у чину пуковника. Почетак оружаних сукоба у СФРЈ затекао га је у гаризонугарнизону Винковци. Припадник [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] био је у периоду од командант Трећег артиљеријскоr пука у Војсци Републике Српске у Бијељини, командант тактичке групе ‚‚Вишеград‚‚, начелник артиљерије у Органу родова Главног штаба Војске Републике Српске у Хан Пијеску. Послије рата био је начелник Сектора за организацију, мобилизацију и персоналне послове Генералштаба Војске Републике Српске у Бијељини и Бањој Луци, а уједно и помоћник начелника [[Генералштаб Војске Републике Српске|Генералштаба Војске Републике Српске.]]<ref>Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.</ref>
 
<blockquote>''Најрадоснији догађај у рату био ми је када су за свега четири дана, од 26. до 29. априла 1993. године, ослобођене територије општина Вишеград, Рудо, Рогатица и Чајниче, које су до тада биле у изузетно тешкој тактичкој ситуацији. Најтеже ми је било губљење територија западно крајишких општина и егзодус српског народа [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]] и из општина западног дијела Републике Српске у другој половини 1995. године. Тада сам у име ГШ Војске Републике Српске био на овом дијелу фронта''. - Драгиша Масал<ref>Блажановић Јово, ''Генерали Војске Републике Српске'', Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005</ref>