Мајданпек — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 58:
У међувремену, почео је да се гради потпуно нов град на месту старог рударског насеља, а [[28. новембар|28. новембра]] [[1970|1970.]] године пуштена је свечано у рад „[https://web.archive.org/web/20141225174811/http://www.ipm-mpek.rs/zlat.htm Златара Мајданпек]“. Занимљиво да је ова златара израдила медаље за зимске олимпијске игре „[[Зимске олимпијске игре 1984.|Сарајево '84]]". Након пет година градње почела је са производњом, [[1980|1980.]] године, „[http://www.fbc-m.com/srpski/ Фабрика бакарних цеви]“. Међутим, током [[1970]]-их и [[1980]]-их експлоатација је имала снажан политички притисак када су се због јавности јурили рекорди у производњи. Као последицу тог времена, бржег долажења до руде, остао је оштрији нагиб површинског копа Јужни ревир него што су домаћи и страни прописи то дозвољавали. Преузак левак копа је био главни разлог превременог напуштања Јужног ревира. У Мајданпеку се налази ловачко удружење „Срна“ које има традицију од [[1898|1898.]] године. [[Музеј у Мајданпеку]] је настао [[1998|1998.]] године осамостаљивањем Одељења музеја рударства и металургије из Бора, које је отворено у Мајданпеку [[1984|1984.]] године. [[ФК Мајданпек|Рударски-фудбалски клуб „Мајданпек"]] основан је [[1934]], а један од познатијих играча који је потекао из овог клуба био је [[Дејан Петковић]], који је фудбалску славу стекао у [[Бразил]]у.<ref>[http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/2404614/o-gringo.html О, Гринго], РТС.</ref>
[[Датотека:Kazandzija.jpg|мини|десно|200п|[[Казанџија|Казанџијска радња]]. Све до средине [[20. век]]а производи од бакра израђивани су махом у занатским радионицама, а данас су то углавном индустријски производи. Занимљиво да једна од четири клисуре у Ђердапу носи назив [[Казан (клисура)|Казан]].]]
Због [[Ратови у бившој Југославији|рата у СФРЈ]] [[1991.]] долази до пада рударске и индустријске производње и данас се град бори да обнови раније индустријске успехе. На почетку [[21. век]]а рудник се састоји од два површинска копа: Јужног и Северног ревира, као и флотације бакра Мајданпек. У руднику Мајданпек главни ресурс представља руда бакра, а у мањим количинама руде сребра и злата. На површинским коповима користе се моћне машине међу којима се свакако највише истичу хидраулични [[багер]]и Комацу „PC 4000" са мотором од 1,3 мегавата и радном кашиком запремне 22 кубика или 50 тона материјала.<ref>{{Cite web |url=https://rtb.rs/u-rudniku-bakra-majdanpek-na-juznom-reviru/ |title=У Руднику бакра Мајданпек на Јужном ревру (РТБ Бор, 18. октобар 2012.) |access-date=07. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181209123925/https://rtb.rs/u-rudniku-bakra-majdanpek-na-juznom-reviru/ |archive-date=09. 12. 2018 |url-status=dead |df= }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://rtb.rs/jos-jedan-komacu-bager-u-rbm-u/ |title=Још један Комацу багер у РБМ-у (РТБ Бор, 14. септембар 2012.) |access-date=07. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181209123702/https://rtb.rs/jos-jedan-komacu-bager-u-rbm-u/ |archive-date=09. 12. 2018 |url-status=dead |df= }}</ref> У саставу РТБ Бор [[2014.]] године отворена је нова топионица и фабрика [[сумпорна киселина|сумпорне киселине]] по модерној технологији и према најновијим еколошким стандардима, у вредности од приближно 250 милиона евра.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/zavrsena-izgradnja-nove-topionice-rtb-bor_550420.html Завршена изградња нове топионице (РТВ, 23. децембар 2014)]</ref> У пролеће [[2018.]] године почела је реконструкција железничке пруге [[Пожаревац]] – Мајданпек дужине 90 километара, а вредност радова, који ће трајати до јесени, износиће 30 милиона евра.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/rekonstrukcija-pruge-pozarevac-majdanpek-gotova-do-21.-novembra_923828.html Реконструкција пруге Пожаревац - Мајданпек готова до 21. новембра (РТВ, 2. јун 2018)]</ref> Ремонт ове регионалне пруге завршен је у предвиђеном року, [[21. новембар]] [[2018.]] године, када је успостављен теретни железнички саобраћај док се успостављење путничког железничког саобраћаја очекује [[1. фебруар]] [[2019.]] године након припреме дизел моторних возова.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/srbija-danas/3330582/zavrsena-rekonstrukcija-pruge-pozarevac---majdanpek.html Завршена реконструкција пруге Пожаревац - Мајданпек (РТС, 22. новембар 2018.)]</ref><ref>[https://www.youtube.com/watch?v=bLU-89GrzLw Завршена реконструкција пруге Пожаревац - Мајданпек (Инфраструктура железнице Србије - Званични канал)]</ref> Крајем [[август]]а [[2018.]] године, након расписаног тендера већински власник од 63 одсто Рударског-топионичарског басена „Бор" у чијем саставу послују и рудници у Мајданпеку постаје [[Кина|кинеска]] рударска компанија „Зијин", која се обавезала да за докапитализацију инвестира у постојеће и нове капацитете, као и за решавање старих дугова, 1,46 милијарди долара.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/410349/Bor-na-putu-svile Бор на путу свиле (Политика, Аница Телесковић 31. август 2018.)]</ref> Од целокупне суме за решавање проблема [[Екологија|еколошких]] загађења предвиђено је да се уложи 136 милиона долара. Рудари у Мајданпеку су 7. фебруара 2021. године оборили дневни рекорд извадивши више од 140.000 тона руде и јаловине.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/472611/U-Majdanpeku-oboren-dnevni-rekord-iskopano-140-000-tona-rude-i-jalovine У Мајданпеку оборен дневни рекорд ископано 140.000 тона руде и јаловине (Политика, 9. фебруар 2021.]</ref>
==Туризам==
| |||