Историја Бугарске — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0 |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
'''[[Историја]] [[Бугарска|Бугарске]]''' у ужем смислу речи почиње у [[7. век]]у када су у првој половини [[681]]. полуномадски [[Прабугари|Протобугари]] прешли [[Дунав]] и започели насељавање крајева између реке и планине [[Стара планина|Балкан]]. Територија коју су Протобугари запосели већ су насељавала словенска племена, а главну политичку силу у региону представљало је [[Византијско царство]]. Током 8. и у првој половини 9. века Византија је морала да води сталне ратове са Бугарима. Прилике су се донекле стабилизовале након [[864]]. када су Византинци натерали бугарског кнеза [[Борис I|Бориса I Михаила]] да прими [[хришћанство]] при чему је нова вера поспешила стапање Протобугара и Словена и рађање културе и писмености на [[Старословенски језик|старословенском језику]]. Његов син [[Симеон I|Симеон Велики]] водио је неколико успешних ратова против Византија и суседних народа и [[913]]. узима царску титулу. Међутим, после Симеонове смрти [[927]]. његово пространо царство се распада, док са друге стране византијски притисак расте тако да центар Симеонове државе осваја цар [[Јован I Цимискије]] [[971]]. године. Традиције овог [[Прво бугарско царство|Првог бугарског царства]] су опстале на територији данашње [[
После низа неуспешних устанака против византијске власти током 11. века, власт над крајевима између Дунава и Балкана преузимају браћа [[Петар III од Бугарске|Петар]] и Асен [[1185]]. године након успешне побуне. Тиме су ударени темељи [[Друго бугарско царство|Другог бугарског царства]] са политичким и црквеним средиштем у [[Велико Трново|Трнову]]. У време Петровог и Асеновог брата [[Калојан]]а (1197—1207) и његовог даљег рођака [[Јован Асен II|Јована Асена II]] (1218—1241) царство достиже свој територијални врхинац кроз сталну борбу са византијском [[Епирска деспотовина|Епирском деспотовином]] и крсташким [[Латинско царство|Латинским царством]]. После [[1242]]. Друга царство постепено слаби услед јачања и осамостаљивања обласних господара и успостављања у јужноруским степама [[Златна хорда|Златне хорде]], једног од [[Монголи|монголских]] каната, који намеће бугарским царевима данак и вазалске обавезе. Почетком 14. века Друго бугарско царство се ослобађа притиска Монгола, али улази у конфликт са све јачом Србијом [[Немањићи|Немањића]] који се разрешава у српску корист [[Битка код Велбужда|битком код Велбужда]] [[1330]]. године. Стабилност Бугарском царству ипак доноси долазак на престо [[Јован Александар|Ивана Александра]] (1331—1371) који удаје своју сестру Јелену за српског краља [[Стефан Душан|Стефана Душана]] и склапа мир са Србијом. Ипак, после заузећа Једрена [[1366]]. Бугарској, као и осталим балканским државама, прети експанзија [[Османско царство|Турака Османлија]]. Иван Александар на самрти дели државу својим синовима тако да се од тада може говорити о две мање државе, царствима само по имену, [[Трновска Бугарска|Трновском]] и [[Видинска Бугарска|Видинском]]. Трновско царство су Османлије заузеле [[1395]]. године, а последње остатке Видинског царства [[1422]]. чиме је практично окончана средњовековна историја Бугарске.
| |||