Албер Ками — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 36:
==== Детињство ====
Албер Ками је рођен [[7. новембар|7. новембра]] [[1913|1913. године]], у породици сиромашног земљорадника у Мондовију (данашњи Дреан) у [[Француски Алжир|Француском Алжиру]].
==== Младост ====
Ред 65:
Године [[1949|1949.]], веројатно након пута у Јужну Америку<ref name="Kuga, SysPrint-220" />, вратила му се [[туберкулоза]] те је следеће две године провео у осами. Године [[1951|1951.]] издаје филозофски есеј ''[[Побуњени човек]]'' у којем анализира побуну и револуцију и из којег се јасно видело његово одбијање [[Комунизам|комунизма]]. Ова књига узроковала је велико незадовољство код његових пријатеља, али и многих мислиоца тог доба, те је узроковала коначни раскид пријатељства са Сартром. У овом је очито да је Ками пацифизам и мир стављао испред идеала, док се [[Жан-Пол Сартр|Сартр]] држао својих комунистичких и револуционарних идеала независно о томе колико они били репресивни и тоталитаристички. Идеја комунизма је за Сартра представљала савршенство људског друштва, независно од тога како је провођена, док је Камију та иста идеја била нада у савршено друштво, друштво једнакости и праведности, али велико разочарање у ту идеологију довело је до коначног и нужног одбијања комунизма које је пак узроковало Камијево одбијање свих осталих идеологија и све већу тежњу за миром и праведношћу у свету, те константна јавна противљења било каквом облику, како леве тако и десне, тоталитарне репресије. Јако лоше прихваћање дела од стране јавности и његових пријатеља бацило је Камија у депресију те се у том периоду посветио превођењу драма.
Камиов први значајни допринос филозофији је његова [[теорија апсурда]] која говори да људи теже ка јасноћи и смислу у свету који не нуди ниједно од то двоје, а обрадио ју је у свом есеју ''[[Мит о Сизифу]]'', као и у другим делима као што су ''[[Странац (роман)|Странац]]'' и ''[[Куга (роман)|Куга]]''. Упркос одвајању од [[Жан-Пол Сартр|Сартра]], многи и данас тврде да је Ками био [[егзистенцијализам|егзистенцијалиста]]. Он сам је одбио тај придев у свом есеју ''Енигма'', али то се може прочитати и у многим другим делима. Још и данас постоји одређена конфузија јер су многе данашње примене егзистенцијализма сличне с многим Камијевим ''„практичним”'' идејама. Ипак, његово лично сватање света (''Странац'), и свака визија коју је имао о његовом напретку (''Побуњени човек''), одваја га од егзистенцијализма.
Током [[1950-е|1950-их]], Ками је велик део свог рада и активизма посветио [[људска права|људским правима]]. Године [[1952|1952.]] одбија сарадњу с [[УНЕСЦО|Унеском]] и јавно протестује због примања [[Шпанија|Шпаније]], којом је тада владао [[Франсиско Франко]], у ту организацију.<ref name="Kuga, SysPrint-221">Albert Ками: ''Kuga'', SysPrint, Lektira dostupna svima; str. 221.</ref> Године [[1953|1953.]] јавно протестује против комунистичке репресије [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] при гушењу [[побуна у Источној Немачкој|устанка]] у [[Источна Немачка|Источној Немачкој]] [[1953|1953.]] године.<ref name="Kuga, SysPrint-221" /> Већ три године након овога, поново протестује, овај пут против гушења [[Познањски јун|протеста у Познању 1956.]] те насилном гушењу [[Мађарска револуција 1956.|мађарске антикомунистичке револуције]] из [[1956|1956.]] године.<ref name="Kuga, SysPrint-221" /> И након овога остаје устрајан у свом [[пацифизам|пацифизму]] и противљењу [[смртна казна|смртној казни]]. Његов најзначајнији допринос у борби против смртне казне је [[есеј]] који је заједно с њим написао књижевник [[Arthur Koestler|Артур Костлер]], оснивач Лиге против смртне казне.
| |||