Анастас Боцарић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: враћена измена Визуелно уређивање |
м Враћене измене корисника 62.4.55.110 (разговор) на последњу измену корисника Sadko ознака: враћање |
||
Ред 17:
| држава_смрти = [[Југославија]]
}}
'''Анастас Боцарић''' ([[Драч]], [[1. јануар]] [[1864]]. — [[Пераст]], [[1944]].) био је
==Биографија==
[[File:Velika-narodna-skupstina-1918.jpg|thumb|right|Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, 1922 или 1923.]]
Боцарић је рођен 1864. године у [[Будва|Будви]],<ref name="autogenerated1">"Гласник музеја Баната", Панчево, 13/14, 2009. године</ref> у српској трговачкој породици која води порекло из Тесалије у данашњој Грчкој. Презиме је у ствари потицало "из Албаније" где су стари Боцарићи (пре 250 година) били лончари, занатлије за израду посуђа од глине тзв. "бочари" или "боцари".<ref name="automatski generisano1">"Време", Београд 14. март 1929. године</ref> Предак Анастасов - [[Марко Боцарић]] је у своје време учествовао у ослобођењу Грчке, па су Грци волели и својатали и у 20. веку све Боцариће.
Анастас као дечак 14. година је својевољно отишао од куће, да би похађао уметничку академију у Атини. Учио је сликарство у [[Солун]]у (кратко) и [[Атина|Атини]]. После студија у Грчкој, вратио се у завичај где је постао дворски сликар црногорског књаза Николе, на Цетињу. После свађе са књазом отишао је у Далмацију. Боравио је најпре у Задру, па Загребу, а од 1896. године у Сарајеву и Мостару. Током живота срећемо га и у Рисну, Венецији, Истанбулу, Адис Абеби, Каиру, Скопљу, Солуну и Новом Саду. На позив српске владе 1900. године отишао је у Цариград да оснује српску школу, чији је био директор. Исте године у друштву са најистакнутијим српским уметницима излаже на Светској изложби у Паризу. Показао је публици своје познато дело "На развалинама српског царства".<ref>"Енциклопедија Новог Сада", Нови Сад 1995. године</ref> Као директор Балканског уметничког завода у Солуну (који је он основао 1908), Боцарић је осмислио и нацртао 1909. године грб афричке државе [[Етиопско царство|Абисиније]], који је и победио на конкурсу.<ref>"Политика", Београд 1909. године</ref> Анастас је увео у сликарство, учећи га цртању и рођеног млађег брата касније такође академског сликара [[Шпиро Боцарић|Шпиру]].<ref>"Српски сион", Карловци 1902. године</ref> И син Анастасов - [[Сава Боцарић|Сава]] је био такође уметник, а словио се за портретисту-скулптора који је имао великог успеха у иностранству.<ref name="automatski generisano1" />
| |||