Историја Хрватске — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 188.120.118.149 (разговор) на последњу измену корисника Dungodung ознака: враћање |
додајем информације према извору ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 15:
Током раног средњег века, тадашња [[Кнежевина Далмација и Либурнија|Кнежевина Хрватска]], која је створена у залеђу северне Далмације, била је под јаким утицајем [[Франачка|Франачког царства]]. Од франачких мисионара Хрвати ће примити [[хришћанство]] и тако ући у сферу Западне цркве, одосно [[католицизам|римокатолицизма]]. Хрватском ће испрва управљати кнежеви, а од [[925]]. године [[Краљевина Хрватска (925—1102)|краљеви]]. За краља Томислава (крунисан 925) и Петра Крешимира IV(1058—1074) биће на врхунцу моћи. За време Петра Крешимира IV Хрватска се шири према југу, односно према [[Неретљанска кнежевина|Неретљанској кнежевини]], чије становништво цар [[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]] убраја међу Србе.{{sfn|Moravcsik|1967|p=}} Након његове смрти долази да слабљења краљевине. Године 1097, хрватски краљ Петар ће погинути током [[Битка на Гвозду|Битке на Гвозду]] након чега долази до расула у држави. Неизвесност је прекинуо угарски краљ [[Коломан]], тако да [[1102]]. године тадашња Хрватска потпада под власт [[Мађари|Мађара]], поставши [[Краљевина Далмација и Хрватска (1102—1526)|крунска земља]], односно круновина у саставу Угарске. Током [[15. век]]а, тадашња Хрватска је постала непосредно угрожена од стране [[Османско царство|Османског царства]], док је у исто време већи део [[Далмација|Далмације]] потпао под власт [[Млетачка република|Млетачке републике]].
Забрана брака са даљим рођацима коју је наметнула римокатоличка црква наишла је на тешке критике и отпор у тадашњем хрватском друштву, што је довело и до раскола у хрватској цркви.<ref>{{Cite book|last=Dvornik|first=Francis|title=Byzantine mission among the Slavs|publisher=Rutgers University Press|year=1970|isbn=0813506131|location=|pages=241}}</ref> Делегација коју је предводио брадати свештеник Вук састала се почетком 12. века са папом Хоноријем II, како би разговарали о тадашњим питањима, попут употребе словенског језика у црквеним обредима у Хрватској, што је папи и синоду представљало изразит проблем.<ref>{{Cite book|last=Dvornik|first=Francis|title=Byzantine mission among the Slavs|publisher=Rutgers University Press|year=1970|isbn=0813506131|location=|pages=241}}</ref>
== Нови век ==
| |||