Brod (prijelaz) — разлика између измена

[[Srednji vijek|Srednjovjekovni]] čovjek je rječne tokove uglavnom savladavao korištenjem brodova, gazova i mostova. Brod je označavao mjesto gdje su ljudi imali običaj prelaziti rijeku. [[Bosanska vila]] navodi glagol broditi u smislu putovanja brodom, ''...što '''brode''' preko pučine dalekih mora.'' <ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|coauthors=|title=Босанска вила, бр. 3, 15. фебруар, Др. Лазо Томановић, спрски књижевник|year=1898|url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/bosanska_vila/1898/02/b003#page/0/mode/1up|publisher=|pages=34.|location=Сарајево|id=}}</ref> I u poslanici Svetog arhijerejskog sabora povodom 750 godinina Srpske pravoslavne crkve se spominje: ''Evo već 750 godina ta naša sveta lađa '''brodi''' po uzburkanom moru života''. <ref>{{Cite book|last=Ђорић|first=Герман|authorlink=Патријарх српски Герман|title=Православље, бр. 81-82 од 31. августа|year=1970|url= |publisher=СПЦ|pages=2|location=Београд|isbn=}}</ref> <ref>{{Cite book|last=Ђорић|first=Герман|authorlink=Патријарх српски Герман|title=Православље, бр. 1285 од 1. октобра|year=2020|url= |publisher=СПЦ|pages=22|location=Београд|isbn=}}</ref>
U povеlji [[Иван Црнојевић|Ivana Crnojеvića]] iz 1468. godinе sе spominjе ''...Vеlikibrod i tako posrеd rеkе, gdjе pristajе Grabovik u vеliku rеku Limsku.'' {{sfn|Ровински|1998|p=47}} U povelji [[Đurađ Crnojević|Đurđa Crnojevića]] od 14. decembra 1492. navedeni su ''Moranski brod'' i ''Ovčiji brod'' na Sušici, dok se ''Bijeli brod'' na rijeci Matici dva puta javlja kao graničnik imanja Šćepana Malonšića. Iz navedenih primjera vidi se da su brodovi popisivani s imenom. Naziv su dobijali prema rijeci na kojoj su bili, obližnjem selu, namjeni, starosti, izgledu i tome slično. Ova praksa javlja se i u kancelariji [[Nemanjići|Nemanjića]], [[Lazarevići|Lazarevića]] i [[Brankovići|Brankovića]]. Pretpostavlja se da je ''Ovčiji brod'' služio za prijelaz stoke. Kao međnik zabela Botunj u [[Svetostefanska hrisovulja|Svetostefanskoj hrisovulji]], zabilježen je ''Govedarjev brod'' na [[Cijevna (rijeka)|Cijevni]], a sela Dabar na ravaničkom vlastelinstvu ''Goveđi brod'' na [[Mlava|Mlavi]].<ref>{{Cite book|last=Др Божанић|first=Снежана|authorlink= |title=Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије (XIV вијек - 1830. г.), (зборник радова са научног скупа одржаног на Цетињу и у Подгорици 6. и 7. октобра 2017), Међе и међници на земљи Црнојевића - дух времена и сведочанство трајања|year=2019|url= |publisher=Светигора|pages=110, 111|location=Цетиње}}</ref> [[Cetinjski ljetopis]] u jednom od tekstova iz 17. stoljeća spominje u [[Crmnica|Crmnici]] ''Veliki Brod'' kao i ''Miholj brod'' i ''Goveđi brod''.<ref>{{Cite book |last= Šekularac |first= Božidar |authorlink= |title=Crnogorski anali ili Cetinjski ljetopis, drugo prevedeno izdanje|year=1996|url= |publisher= |pages=110, 111, 112 |location= Cetinje}}</ref> Posljednji patrijarh srpski, pred drugo ukidanje Pećke patrijaršije 1766, [[Василије Јовановић-Бркић|Vasilije Brkić]] u svojoj knjizi iz 1771. ''Opis turski oblasti i u njima hrišćanskih naroda, a naročito naroda srpskog'', pišući o [[Prizren]]u, navodi da se u vrijeme obilnih kiša rijеka ne može ''proiti'' (preći) bez mostova.<ref>{{Cite book|last=Бркић|first=Василије |authorlink= |title=СКА Споменик X, Опис турски области и у њима хришћанск народа, а нарочито народа српског|year=1891|url= |publisher=Српска краљевска академија |pages=53 |location= Београд}}</ref> Glagoli ''proiti'', ''proći'', ''preći'', ''broditi'', ''prebroditi'' u uskoj su [[Etimologija|etimološkoj]] vezi.