У [[Краљевина Италија|Италији]] су се налазиле црногорске трупе, концентрисане у неколико логopа, које је италијанска влада (на основу конвенције од [[30. април]]а [[1919]], закључене са [[Црногорске Владе у егзилу (1916—1922)|црногорском емигранцкомемигрантском владом]]) издржавала и обучавала. Ове јединице су биле, формиране од политичких присталица краља [[Никола I Петровић|Николе]], а требало је да послуже као средство за остваривање планова краља Николе и црногрске емигрантске владе. Ти планови су за крајњи циљ имали углавном рестаурацију самосталне црногорске државе. Италија је указивала гостопримство црногорској влади и уопште црногорcкој емиграцији и предузимала дипломатске кораке ради рестаурације црногорске државе из посебних, династичких, разлога (родбинска веза династија [[Петровићи Његоши|Петровић]] — [[Династија Савоја|Савоја]]) и, још више, што је на тај начин вршила директан притисак на [[Београд]], у циљу остварења својих империјалистичких планова на [[Балкан]]у. Потписивањем [[Rapalski sporazum (1920)|Рапалског уговора]] италијанска влада се обавезала да распусти црногорске војне логоре у Италији и да напусти своју дотадашњу политику у погледу рестаурације Црне Горе. То је Италија и учинила, пошто јој смрћу краља Николе (1. III 1921) извршење њених обавеза, преузетих Рапалским уговором, било и олакшано. [[24. март]]а [[1921]]. године црногорска војска у Италији је разоружана, а [[1. јун]]а исте године потпуно ликвидирана; одмах затим италијанска влада је отказала помоћ [[Влада Јована Пламенца од 7. марта 1921. године|влади]] [[Јован Симонов Пламенац|Јована Пламенца]].<ref>[http://www.znaci.net/00003/639.htm OKUPACIJA CRNE GORE POKUŠAJ ITALIJANSKOG OKUPATORA I CRNOGORSKE FEDERALISTIČKE STRANKE DA RESTAURIRAJU CRNOGORSKU DRŽAVU], Dr Radoje Pajović: KONTRAREVOLUCIJA U CRNOJ GORI - ČETNIČKI I FEDERALISTIČKI POKRET 1941 - 1945 </ref>
