Википедија:Трг/Правописна питања — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 68:
Ево ја да поставим практично питање. Узећу за пример спортисте, [[Чаба Силађи|Чабу Силађија]], [[Ласло Ђере|Ласла Ђереа]], почившег [[Золтан Сабо|Золтана Саба]]... Све људи који су рођени у Србији и својим доприносом везани за исту државу. С друге стране имаш репрезентативце Мађарске [[Филип Холендер|Филипа Холендера]] и [[Немања Николић (фудбалер, 1987)|Немању Николића]] који су исто рођени у Србији. И како онда мислиш то да примениш а да буде иоле смислено и у овим случајевима? У загради свакако стоји и мађарски односно изворно име на том језику коме се не мења редослед. Кад се изврши транскрипција на српски језик, логично је да се прво наводи име па презиме. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор са корисником:Lotom|разговор]]) 12:47, 12. фебруар 2021. (CET)
 
:Укључујем се само кратко (одсутан највише због болести). Слажем се у свему што је постављено као савет за правило, али додајем своје мисли - на маргини - па зато слова умањујем да се не мисли да сам против оригиналног предлога.<br><small>Наравно да постоје основна правила, као начин писања имена и презимена (који се разликује од једног до другог језика). Али сматрам да ниједан језик па тако ни српски ни мој мађарски немају неку књигу – као речник или правопис – који је '''еталон''' (на исти стриктни начин као [[метар]]) који би дао '''''трајну дефиницију''''' изговора и правила писања – ма колико ми то желели, а било би одлично нарочито за нас овде на енциклопедији (претходни коментар је дотакао сложеност универзализације). То је једноставно зато јер се језик константно мења. То је жив "елемент" који се динамично развија. Нисам језичар али то може да потврди и професор славистике и свакодневица. Нико данас више не говори као пре 5-6 деценија или чак једну младу генерацију уназад. Данас је развој језика бржи него пре па чак и вештачки (значи неприродно) исфорсиран: речници и разни академски укази на свој начин доприносе томе, али неће моћи да "победе" човека са улице који ће и даље да говори "свој" језик (не говорим о аналфабетимааналфабетама већ свима који прођу шкослки систем). Добар пример – про/контра – форсирања је ''српско-хрватски'', кога сви мрзе више него икада (ја сам у њему одрастао и на њему учио елем овде нећу да отворим ту рану само сам навео пример!). Након распада, нападамао хрвате како праве намерно вештачке речи да би се што више одвојили од нас. То исто раде и "наши" у истом циљу али – видимо да не успева. Два народа се неће више мрзети, нити ће се екстремно разликовати културолошки само због језика... И још нешто: писати и рећи "маџарски" уместо "мађарски" је врло необично. Никада нисам чуо тај израз, барем овде у Војводини где има највише мађара па би било логично да је у употреби. Што не значи да неће почети, као што сам рекао језик се стално мења.</small>–—[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]][[Разговор са корисником:Jozefsu|<span style="color:#0080FF"><sup>'''Разговор'''</sup></span>]] 15:06, 13. фебруар 2021. (CET)
:<small>И морам да додам пре него што се мој коментар погрешно (негативно уместо позитивно) протумачи, нисам никога критиковао, само позивам (бољи израз је ''молим'') да се увек па и у језичким питањима поступа по принципима логике и разума. Да се користи глава, јер перфекционизам је позитиван, али претеривање и цепидлачење не води увек циљу. Бавио сам се превођењем и имао увид у процес корекције са лекторима, није све тако једноставно и црно-бело како пишу велике књиге.–—[[Корисник:Jozefsu|Jozefsu]][[Разговор са корисником:Jozefsu|<span style="color:#0080FF"><sup>'''Разговор'''</sup></span>]] 15:24, 13. фебруар 2021. (CET)</small>