Операција Опера — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена слика са спорним статусом АП |
|||
Ред 31:
У јулу 1979. на челу Ирака председника ал-Бакра је наследио млади [[Садам Хусеин]], чија је агресивна политика већ следеће године резултовала ратом с Ираном. Почетком осамдесетих опала је ирачка кооперативност с инспекцијама ИАЕА, што је потврдило сумње [[Тел Авив]]а да се ирачки нуклеарни програм креће у другом смеру. Израел су забрињавали и блиски односи између Ирака и [[Пакистан]]а, који је у то време такође ужурбано радио на својој нуклеарној бомби и чија би техничка помоћ Ираку у реализацији пројекта премостила неколико година потребних за развој таквог амбициозног циља. Узевши све то у обзир, израелске обавештајне службе процениле су како време потребно да Ирак дође у посед нуклеарног оружја варира између десет и само две године.
Градња реактора Осирак у ал Тувајти дуго је била високорангирана тема израелске политике - прво се њоме бавила лабуристичка влада с мандатом од [[1974]]. до [[1977]], а потом и десни [[Ликуд]] који је саставио владу 1977. године. Лабуристи су се углавном ослањали на политичке методе у решењу проблема ирачког нуклеарног програма, пре свега дипломатским притиском на Француску да обустави технолошку помоћ Ираку. Но, доласком Ликуда на власт израелски однос према проблему реактора Осирак се мења. Нови израелски премијер [[
Напад на реактор на трагу је израелске војне доктрине која се ослањала на превентивни напад и која се најбоље огледала у удару на околне арапске земље у трећем [[Шестодневни рат|Израелско-арапском рату]] [[1967]], и у одлучној акцији ослобађања талаца из отетог авиона у [[Ентиб]]у [[1976]]. године. Нуклеарни реактор Осирак је пре израелског ваздушног напада у јуну 1981. већ једном био мета ваздушних напада. Осим споменуте диверзије израелских тајних агената, који су на француском тлу уништили компоненте реактора у изградњи, 30. септембра 1980. током Ирачко-иранског рата, ирански је борбени авион ракетирао и лакше оштетио Осирак.
|