Стрелац А — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Add 2 books for Википедија:Проверљивост (20210201)) #IABot (v2.0.8) (GreenC bot |
Исправљен линк до "Стрелац А*", да би се схватило да је овај последњи заправо део Стрелца А (без звездице) - из ког разлога претходна ревизија није приказивала црвени неважећи линк, немам појма. Мислим да је сад у реду, молим вас да проверите |
||
Ред 1:
[[Датотека:Chandra image of Sgr A.jpg|мини|десно|250 п|Стрелац А на снимку [[Чандра свемирска опсерваторија|Чандра свемирске опсерваторије]]. Део који је на слици лево је Источни Стрелац А, а десно је Стрелац А*.]]
[[Датотека:Sagittarius charta.png|мини|десно|250п|Положај Стрелца А, означен са ''Centrum'' на слици, близу границе са сазвежђима [[Змијоноша (сазвежђе)|Змијоноша]] и [[Шкорпија (сазвежђе)|Шкорпија]]]]
'''Стрелац А''' ({{јез-лат|Sagittarius A, Sgr A}}) је [[Радио-таласи|радио-извор]] који се налази у [[сазвежђе|сазвежђу]] [[Стрелац (сазвежђе)]] и представља најснажнији радио извор у [[Млечни пут|нашој галаксији]] и њено средиште.<ref name="pae">{{Cite book|title=Philip's Astronomy Encyclopedia |url=https://archive.org/details/philipsastronomy00pmoo | publisher=Philip's |year=2002 |isbn=978-0-540-07863-9 | editor=Patrick Moore| language = {{ен}} | page=[https://archive.org/details/philipsastronomy00pmoo/page/n359 351]}}</ref> Састоји се из два дела — источног и западног. Источни Стрелац А је извор [[синхротронско зрачење|синхротронског зрачења]] и највероватније представља остатак [[Supernova|супернове]]. Западни Стрелац А је облак врелог гаса у коме се налази [[Стрелац А*|Стрелац А*]], компактан (угаони пречник мањи од 0,002”, линеарни пречник мањи од 15 [[Астрономска јединица|АЈ]], односно мањи од орбите [[Сатурн]]а) променљиви извор радио-зрачења.<ref name="eaa">{{Cite book|editor=Paul Murdin |year=2001| title = Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics | publisher = Institure of Physics Publishing |language = {{ен}} |isbn=978-0-7503-0440-5 | page=3636}}</ref>
Овај део Млечног пута је недоступан за проучавања у [[светлост|видљивом делу]] [[електромагнетски спектар|спектра]], али до Земље долазе радио, [[Infracrvena spektroskopija|инфрацрвени]] и [[X-zraci|X-зраци]]. Захваљујући њима, могуће је пратити кретање и измерити масе [[звезда]] у Стрелцу А*. Звезде удаљене до 0,1 [[Светлосна година|светлосне године]] се крећу пратећи [[Кеплерови закони|Кеплерове законе]] око радио-извора у средишту. Ма основу [[кеплерови закони|трећег Кеплеровог закона]] израчуната је маса овог извора која износи приближно 3,7 × 10<sup>6</sup> [[Маса Сунца|M<sub>☉</sub>]]. Верује се да је у питању [[црна рупа]] која представља само средиште Млечног пута.<ref name="21st">{{Cite book|last=Kay|first= Laura|others= Stacy Palen, Brad Smith, George Blumenthal|title= 21<sup>st</sup> Century Astronomy (Fourth Edition)|year=2013|publisher= W. W. Norton & Company|location= New York — London|isbn=978-0-393-91878-6 |page = 577-579}}</ref> Мерења показују и да Стррелац А* нема сопствено орбитално кретање, што потврђује да је у питању средиште наше галаксије.<ref name="eaa" /> Стрелац А* је окружен диском врелог вртлога гаса, као у случају [[активно галактичко језгро|активног галактичког језгра]], само мањег интензитета.<ref name="eaa" /><ref name="21st" />
Ред 26:
== Сагитариус А* ==
{{Посебан чланак|Стрелац А*}}
[[Датотека:A monster in the Milky Way.jpg|мини|Сагитариус А*]]
Астрономи имају доказе да се у центру наше галаксије налази [[супермасивна црна рупа]]. Сагитариус А* (Сгр А*) је најверодостојнији кандидат за ову локацију супер масивне црне рупе. [[Веома велики телескоп]] и телескопи Keck (Кек) детектују звезде које круже око Сгр А* брзинама већим од било којих других звезда у галаксији.
| |||