Стефан Немања — разлика између измена

Немања је [[1170]]. године напао, византијског вазала, кнеза Зете [[Радослав Војислављевић|Радослава]] и том приликом припојио својој земљи део тадашње Зете и [[Неретвљанска област|Неретвљанску област]].{{sfn|Станојевић|1910|p=}}. Већ наредне године Манојло Комнин долази у сукоб са [[Млетачка република|Млетачком републиком]] и по његовом наређењу бива [[12. март|12.03.]]{{sfn|Ћоровић|1997|p=}} заплењена сва млетачка имовина на простору [[Византијско царство|Византије]]{{sfn|Острогорски|1993|p=}}. Као одговор на ово, из [[Венеција|Венеције]] је покренута млетачка ратна флота са око 120 [[брод]]ова ка византијским поседима. Борби против Византије прикључила се и [[краљевина Угарска (1000—1918)|краљевина Угарска]], а подршку овом савезу давало је и [[Свето римско царство]], са [[Фридрих I Барбароса|Фридрихом Барбаросом]] (1152—1190) на челу. У овај савез се [[1172]]. године укључује и Немања, који отпочиње са ударима ка [[Котор]]у, ометаућиометајући истовремено саобраћај кроз [[Моравска долина|моравску долину]] (путни правац [[Београд]]-[[Браничево (тврђава)|Браничево]]-[[Ниш]]){{sfn|ИСН I|1981|p=}}. Међутим, исте године умире краљ Угарске [[Иштван III Арпад|Иштван III]] (1162—1172), после чега почињу сукоби око власти у самој Угарској, из којих као победник уз византијску помоћ [[1173]]. године излази Манојлов кандидат [[Бела III]] (1173—1196){{sfn|Kazhdan|1991|p=}}. Непосредно након тога, млетачка војска током зимовању на [[Хиос|острву Хиосу]] бива десеткована [[Епидемија|епидемијом]],{{sfn|Фајфрић|1998|p=}} тако да Рашка остаје сама у борби против Византије. Манојло је одмах искористио повољан тренутак и сам се на челу војске упутио у Рашку. Пред надолазећом византијском војском, велики жупан Рашке се повукао у [[Планина|планине]].

{{цитат|А кад се угарски краљ врати у своју државу, Свети, растав се од њега, отиде са силом својом на град Перник, па и њега разруши силом својом и опустоши и град Стоб, и град Землн, и град Велбужд, и град Житомитски, и град Скопље, и град Лешки у доњем Пологу, и град Градац, и град Призрен, и град славни Ниш, и град Сврљиг, и град Равни, и град Козли. Те градове поруши и до краја темеља их искорени, јер не оста камен на камену који се не поруши. И не подигоше се ни до данас. Земље њихове, и богатства њихова, и славу њихову приложи богатству и слави отачаства свога, и слави велможввелможа, и народа свога.}}