Велики Микулићи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 17:
== Историја ==
[[Павле Ровински]] наводи податак да су житељи овог села доселили из [[Bjelice|Бјелица]] (Катуни), из села истог назива (испод Ставора), гдје
[[Иван Јастребов]] и у књизи ''Стара Србија и Албанија'' пише о овом селу и племену Мркојевићи. Иако су тадашњи житељи муслимани, сачували су српска презимена. Има до 12 православних кућа у селима Мрковићи и Микулићи. Код сваког села каква су Космини, Раван, Велики Мрковићи постоје црквене рушевине. У селу ''Микулики'' (Микулићи) код Болице, катар. дворанина је 1614. г. било 60 кућа, а у ''Меркојевић'' 1000 кућа. То село је познато што се у њему код Ђуре Илића Андровића сачувао онај крст који племе Мрковића носи на планину [[Румија|Румију]], која се налази изнад планина Антиварија (Бара) и на којој је још сачувана [[Црква Свете Тројице на Румији|мала црква Св. Тројице]]. Тај крст је био стављен у руке [[Јован Владимир|Св. Владимиру]] положеног у сандуку с реликвијама светаца у Крајини. Приликом преношења моштију у Елбасан, крст су задржали побожни хришћани да не остану без наде у заштиту од напада на њих од стране латинских мисионара у вријеме млетачке владавине. Крст је био власништво житеља села Крајине све док се нису потурчили. Онда су се Мрковићи, којима је Крајина била близу, потрудили да овима одузму крст, што их је веома наљутило. Од тада су предузимали мјере да би крст поново био њихов. Још задуго су ишли с Мрковићима када су носили крст на планину Румију, али увјеривши се у немогућност постизања свога циља, престали су учествовати у литијама. У вријеме Јастребова и исламизирани Мрковићи су престали носити тај крст с хришћанима на Румију. Потурчили су се крајем 18. вијека. Један од разлога исламизације је био и догађај када је поп служио за Васкрс литургију у другој цркви, без народа, а не у оној у којој се народ био скупио, како је о томе уочи празника било одлучено. Крст личи на онај који се чува у селу Ороши, племена Фанда и који је Јастребов описао у ''Словинцу''. Исти такав крст али мањих димензија је Јастребов видјео у Дубровнику у Доминиканском манастиру. Прављен је на захтејв српског краља Уроша који га је даровао цркви Св. Петра и Павла у Рашкој.<ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 326.-328. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>
Ред 99:
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Аполонович Ровински|first=Павел|authorlink=Павле Ровински|year=1998|title=Етнографија Црне Горе, том I|url=|publisher=ЦИД - Подгорица|pages=}}
== Спољашње везе ==
|