Јован Жујовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 30:
Као први школовани [[геологија|геолог]] у [[Србија|Србији]], изабран је 1880. године за суплента на Катедри за минералогију са геологијом на Великој школи у Београду. Овим је зачета савремена геолошка школа у Србији. Осим [[минералогија|минералогије]] и геологије, почео је и предавања из [[палеонтологија|палеонтологије]]. Из Париза је донео први поларизациони микроскоп и увео микроскопска испитивања наших стена. Редовни професор Велике школе постао је 1883. За релативно кратко време (1880—1900) израдио је геолошку карту Србије и написао основне уџбенике из геологије. Основао је Геолошки завод Велике школе (1889), покренуо први геолошки часопис у Србији „Геолошки анали Балканскога полуострва“ (1889), основао [[Српско геолошко друштво]] (1891). И све што је тада Жујовић основао постоји и данас. Он је један од оснивача Музеја српске земље (данашњи Природњачки музеј у Београду). Увео је [[агрогеологија|агрогеологију]] на Пољопривредном факултету, за чије оснивање је такође веома заслужан. Предавао је примењену геологију на Техничком факултету после [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Своје научне радове штампао је у многим иностраним и домаћим публикацијама.
 
Био је један од чланова оснивача и члан прве Управе [[Српско археолошко друштво|Српског археолошког друштва]] 1883. године.<ref>{{cite journal |last1=Аноним |title=Позив за упис у чланство Српског археолошког друштва |journal=Старинар Српског археолошког друштва |date=1884 |volume=1 |page=4}}</ref>
[[Датотека:Pancic-Zujovic-Dokic1883.jpg|мини|лево|180п|[[Лазар Докић]], Јован Жујовић, [[Јосиф Панчић]] (снимљено 1883. године).]]
Активно се бавио политиком. Био је члан Сената (1901). Министар просвете и црквених дела био је у два наврата, од [[16. мај]]а до [[30. јул]]а [[1905]]. и [[11. октобар|11. октобра]] [[1909]]. до [[12. септембар|12. септембра]] [[1910]]. године. Министар иностраних дела Србије био је од 30. јула до [[2. децембар|2. децембра]] 1905. године.