Драгутин Драгиша Милутиновић — разлика између измена

м
 
== Биографија ==
Студирао је грађевинарство у [[Берлин]]у, [[Минхен]]у и [[Карлсруе]]у. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са [[Михаило Валтровић|Михаилом Валтровићем]] снимао је и проучавао српске средњовековне споменике.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=cpE9nkHbpF4C&q=Dragutin+Dragi%C5%A1a+Milutinovi%C4%87&dq=Dragutin+Dragi%C5%A1a+Milutinovi%C4%87&redir_esc=y|title=Starinar|date=1968|language=sr}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.gradnja.rs/mihailo-valtrovic-svestrani-arhitekta-i-cuvar-kulturnog-nasledja/|title=Mihailo Valtrović: Svestrani arhitekta i čuvar kulturnog nasleđa|date=2018-11-05|website=www.gradnja.rs|language=sr-RS|access-date=2021-01-17}}</ref> Био је и један од чланова оснивача и члан прве Управе [[Српско археолошко друштво|Српског археолошког друштва]] 1883. године.<ref>{{cite journal |last1=Аноним |title=Позив за упис у чланство Српског археолошког друштва |journal=Старинар Српског археолошког друштва |date=1884 |volume=1 |page=4}}</ref> Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и [[Железничка станица Београд–Главна|Београдска железничка станица]] (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши [[Даниловград]]а у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у [[Долово (Панчево)|Долову]] код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] (1892).<ref name=":0" />
 
== Референце ==
50

измена