Марко Драговић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 2:
== Животопис ==
Након што је завршио [[Цетињска богословија|Цетињску богословију]] радио је као учитељ у [[Његуши]]ма и [[Брчели]]ма. Године 1878. отишао је на школовање у петроградску Духовну академију. Вратио се у [[Књажевина Црна Гора|Црну Гору]] [[1882]]. године и постављен је за секретара Министарства просвјете. Године [[1892]]. прешао је у [[Улцињ]] где је радио као секретар. Од 1907. радио је као професор новоосноване Гимназије у [[Подгорица|Подгорици]]. Пензионисан је [[1911]]. по сопственој жељи и од тада је живио на Цетињу. Био је један од чланова утемељача [[Српско археолошко друштво|Српског археолошког друштва]] 1883. године.<ref>{{Cite journal|last=Аноним|date=1884|title=Чланови Српског археолошког друштва|journal=Старинар Српског археолошког друштва|volume=1|pages=7}}</ref> Постао је дописни члан Српског ученог друштва [[1885]]. године.
Иако није стекао формално образовање историчара, Драговић се са великом преданошћу посветио изучавању историје и својим радовима, који су често имали пионирски карактер, знатно подигао ниво историјских сазнања о Црној Гори. Од посебног је значаја његов рад на издавању извора које је претежно прикупио током свог школовања у [[Москва|Москви]] и Петрограду или током истраживања по Црној Гори и [[Бока которска|Боки которској]]. Архивска грађа коју је Драговић објављивао, било самостално било као додатак уз монографије и расправе, није лишена недостатака који су проистекли из недовољног познавања принципа објављивања историјских извора или критеријума у одабирању докумената. Ипак и поред тих недостатака Драговићева издања и даље представљају важан ослонац за истаживаче историје Црне Горе, почев од доба [[Црнојевићи|Црнојевића]] па све до друге половине 19. вијека. Драговић је био поклоник критичког сагледавања прошлости и написао је неколико мањих прилога из историје Црне Горе. У својим радовима он није успјео да разријеши ниједно од крупних питања историје Црне Горе, али је дао подстицај бављењу широким опсегом тема, односно свим видовима људске дјелатности у прошлости, заснивајући своја истраживања не само на историјским изворима већ и на народном предању. Своје најважније радове објавио је у Гласнику Српског ученог друштва, Споменику и Старинама ЈАЗУ али је велики дио његовог научног опуса расут у бројним локалним црногорским часописима и стога су тешко достуни истраживачима.
| |||