Стојан Новаковић — разлика између измена

м
Основао је [[1865]]. часопис „Вила“ и уређивао га све време његовог излажења, тј. до [[1868]]. Од самог почетка излажења он је прикупљао и објављивао информације о књигама објављеним на српском и хрватском језику, или на другим језицима о српском народу или уопште о Словенима. Сву сакупљену грађу о томе објавио је у књизи „Српска библиографија за нову књижевност [[1741]]—[[1867]]“, Српско учено друштво, Београд [[1869]]. (624 стр.). Библиографије је касније објављивао за сваку годину посебно од 1868. до [[1876]]. (девет година) у Гласнику Српског ученог друштва. Ово су биле прве библиографије за књиге на српском језику и од огромног значаја за каснија истраживања.
 
Крајем седамдесетих година [[19. век]]а написао је Српску граматику за ниже гимназије и реалке (у више делова, неколико издања). Био је и члан [[Српско археолошко друштво|Српског археолошког друштва]] од његовог оснивања 1883. године.<ref>{{Cite journal|last=Аноним|date=1884|title=Чланови Српског археолошког друштва|journal=Старинар Српског археолошког друштва|volume=1|pages=8}}</ref> Приликом оснивања [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]] [[1892]]. изабран је за њеног првог председника, песник [[Јован Јовановић Змај]] за потпредседника, док је историчар [[Љубомир Јовановић]] изабран за секретара СКЗ. Новаковић је дуги низ година био председник Српске књижевне задруге, утицајне националне установе, које је у редовним годишњим колима објављивала најбоља дела из српске и преводне књижевности, историје и научно-популарне литературе.
 
Приредио је [[Душанов законик]] („Законик Стефана Душана цара српског“) на основу призренског преписа и штампао га [[1870]]. и [[1898]]. у [[Београд]]у.{{sfn|Новаковић|1898|p=5, 9}}
50

измена