Димитрије Нешић — разлика између измена

За потребе кнежевине [[Србија|Србије]] 1872. је путовао у Беч, Вирцбург, Келн, Брисел са циљем да проучи њихове системе мера и да то знање употреби у Србији. Резултат овог рада био је доношење новог Закона о метарским мерама, који је изгласан у скупштини [[1. децембар|1. децембра]] [[1873]]. Осим тескта Закона о метарским мерама, Димитрије Нешић написао је и књигу „Метарске мере“. Ова књига одиграла је огромну просветитељску улогу у области мерења и мера у Србији тога времена. Прво издање штампано је 1874. а друго, допуњено и поправљено, 1877. године.
 
Димитрије Нешић је био ректор Велике школе у два мандата 1882-1884 и 1893-1894. За редовног члана [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] изабран је 25. јануара 1870. У раду Друштва учествовао је све до његовог спајања са Српском краљевском академијом 1892. године. Када је основана [[Српска академија наука и уметности|Српска краљевска академија]] 1. новембра 1886. године, првих шеснаест академика постављено је указом краља [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]], без поступка о избору. Међу њима је и Димитрије Нешић. Следеће чланове Академије бирали су сами академици. Димитрије Нешић је био трећи по реду председник Српске краљевске академије изабран 18. новембра 1892, на том положају је био до 31. децембра 1895. Осим тога изабран је 4. децембра 1890. за дописног члана [[Хрватска академија знаности и умјетности|Југословенске академије знаности и умјетности]] у [[Загреб]]у. Био је и члан [[Српско археолошко друштво|Српског археолошког друштва]] од његовог оснивања 1883. године.<ref>{{Cite journal|last=Аноним|date=1884|title=Чланови Српског археолошког друштва|journal=Старинар Српског археолошког друштва|volume=1|pages=8}}</ref>
 
Одликован је Орденом св Саве II степена 22. фебруара 1883. године. Поводом тридесетогодишљег рада, 1. новембра 1892. одликован је Орденом св. Саве I реда, а орденом Белих орлова IV реда 2. августа 1893. године.
50

измена