Светислав Вуловић — разлика између измена

м
Према [[Јован Деретић|Јовану Деретићу]] био је у [[Реализам у српској књижевности|српском реализму]] „први [[Сазревање критике у српској књижевности|критичар]] од формата“. Писао је позоришне приказе („Из позоришта“, 1879.), књижевне критике, студије о истакнутим песницима романтичарима ([[Петар II Петровић Његош|Његошу]], [[Сима Милутиновић Сарајлија|Сими Милутиновићу]], [[Бранко Радичевић|Бранку Радичевићу]] и [[Ђура Јакшић|Ђури Јакшићу]]), о значајним књижевним појавама („Уметничка приповетка у најновијој српској књижевности“, 1880.) и студије о старим српским биографима. Залагао се за „природну критику“ за коју му је био узор немачки критичар [[Лудвиг Берне]]. О књижевним делима није судио по правилима него по утиску, у критику је уносио и своју личност и осећања. Књижевни рад писаца проучавао је у вези са њиховом биографијом.
 
Приликом оснивања [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] изабран је у првих 16 редовних чланова. Био је члан Српског ученог друштва од 1879. године. Био је један од оснивача [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]] 1892. Члан [[Српско археолошко друштво|Српског археолошког друштва]] био је од његовог оснивања 1883. године.<ref>{{Cite journal|last=Аноним|date=1884|title=Чланови Српског археолошког друштва|journal=Старинар Српског археолошког друштва|volume=1|pages=8}}</ref>
 
Сарађивао је у ''[[Вила (часопис)|Вили]]'', ''[[Раденик (часопис)|Раденику]]'', ''Гласу Српске Краљевске академије''.<ref name="ники" />
50

измена