Угљен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Сређивање и извор
Ред 2:
[[Слика:Charcoal pencils 051907.jpg|мини|десно|150п|Угљен у облику оловке]]
 
'''Угљен''' , ''за'дрвени [[цртеж|цртање]]угаљ''' или '''ћумур''' се добија сувом [[дестилација|дестилацијом]] [[дрво|дрвета]] - сагоревањем уз минималну количину [[кисеоник]]а (карбонизација). За прављење угљена за цртање најбоље је, за процес дестилације, користити [[врба|врбово]] или [[бреза|брезино]] [[дрво]] - танки прутићи.
 
Незантном разликом у одабиру сировина и начином производње добија се :
 
* угљен за цртање (угаљ за цртање)
* медицински угаљ (најчешће за регулисање варења)
* индустријски или ковачки угљен или ћумур
 
== Припрема ==
Угљен се може правити од дрвета или од животињских костију кад их спаљују или загревају да би се из њих издвојила вода и испарљиве материје. Угљен који се добија од костију зове се животињски угаљ и врло је корисно средство за прављење филтера (јер упија нечистоће), за бојадисање предмета и за одстрањивање непријатног мириса.
 
Једна врста црнила за справљање штампарске боје у ствари је чађ која се добија сагоревањем смоле, терпентина, катрана, уља или масти уз минимално присуство ваздуха.
 
Постоје три начина справљања дрвеног угља.
* '''Први начин''': гомила дрва се прекрије земљом или бусењем, запали и остави да тихо тиња. Овај начин употребљава се већ стотинама година по шумама северне Европе. Међутим, ту остају неискоришћени гасови који се том приликом стварају.<ref>[https://mondo.rs/Info/Drustvo/a740371/Kako-da-napravite-cumur.html Сајт Мондо: "Овако се прави ћумур"]</ref>
* '''Други начин''': дрва се наслажу у гвоздене посуде које се сместе у огромне пећнице. Кад се ватра разгори, смањи се довод ваздуха. Дрва се полако претварају у дрвени угаљ. Гасови, који се том приликом ослобађају, сакупљају се у другој комори у којој се згусну у стварају корисне производе као што су дрвни алкохол и [[сирћетна киселина]].
* '''Трећи начин''': Одсећи гранчицу [[врба|врбе]] и оставити у тихој ватри , или на жару више-мање 3 минута у зависности од јачине ватре и дебљине врбине гранчице. Тако се добија угљени штапић.
Занатлије које су се бавиле занатском производњом угљена или ћумура се називају '''"Ћумурџије".'''<ref>[http://www.don-iva.co.rs/proizvodnja-cumura/ Сајт: "Дон-ива"]</ref>
 
== Угљен за цртање ==
Угљен за ''[[цртеж|цртање]]'' се прави од танких штапића дрвета.
 
За прављење угљена за цртање најбоље је, за процес дестилације, користити [[врба|врбово]] или [[бреза|брезино]] [[дрво]] - танки прутићи.
 
Угљен се користи за [[цртеж|цртање]] по [[папир]]ној, мало грубљој подлози (најбољи је сиви пакпапир или [[акварел]] папир) јер он оставља сув, мекан и ситно прашинаст траг који се по потреби може и размазивати - сенчити - руком, ватом или сликарским пуферима. Ситна прашина која остаје после повлачења угљена по папиру може, а и не мора, бити саставни део [[цртеж]]а.
Линија 15 ⟶ 37:
* '''Угљен у праху''' - Угљена прашина - пудер, која се наноси и утрљава у подлогу. Утрљавање се врши пуферима или уроланим папиром у облику оловке.
 
Цртеж који је изведен угљеном, јер није постојан материјал - лако се скида, мора се фиксирати за папир. За фиксирање се могу користити фиксири који се могу купити у радњама, а може се фиксирати млеком, лаком за косу или шпиритусом.
 
== Ковачки угаљ или ћумур ==
Дрвени угаљ је слаб проводник топлоте, па се зато употребљава као изолатор. Користи се у изради гас-маски, пошто упија гасове.
Осим у [[Уметност|уметности]] и [[Медицина|медицини]], дрвени угаљ се највише користио у [[Металургија|металуршке]] и традиционално [[Ковач|ковачке]] сврхе. Превасходно због своје високе [[Калорија|калоричне]] вредности, дуго се сматрао као незамењиво [[Чврсто агрегатно стање|чврсто]] [[Гориво|гориво]] сваког [[Ковач|ковача]], мада се такође користи и у [[Фуруна|фурунама]] за печење односно за [[Roštilj|роштиљање]] или [[Грил|гриловање]].
 
Дрвени угаљ је слаб проводник топлоте, па се зато употребљава као топлотни [[изолатор]]. Користи се у изради заштитних маски ([[Гас маска|гас-маски]]), пошто упија штетне гасове.
== Припрема ==
Угљен се може правити од дрвета или од животињских костију кад их спаљују или загревају да би се из њих издвојила вода и испарљиве материје. Угљен који се добија од костију зове се животињски угаљ и врло је корисно средство за прављење филтера (јер упија нечистоће), за бојадисање предмета и за одстрањивање непријатног мириса.
 
Једна врста црнила за справљање штампарске боје у ствари је чађ која се добија сагоревањем смоле, терпентина, катрана, уља или масти уз минимално присуство ваздуха.
 
Постоје три начина справљања дрвеног угља.
* '''Први начин''': гомила дрва се прекрије земљом или бусењем, запали и остави да тихо тиња. Овај начин употребљава се већ стотинама година по шумама северне Европе. Међутим, ту остају неискоришћени гасови који се том приликом стварају.
* '''Други начин''': дрва се наслажу у гвоздене посуде које се сместе у огромне пећнице. Кад се ватра разгори, смањи се довод ваздуха. Дрва се полако претварају у дрвени угаљ. Гасови, који се том приликом ослобађају, сакупљају се у другој комори у којој се згусну у стварају корисне производе као што су дрвни алкохол и [[сирћетна киселина]].
* '''Трећи начин''': Одсећи гранчицу [[врба|врбе]] и оставити у тихој ватри , или на жару више-мање 3 минута у зависности од јачине ватре и дебљине врбине гранчице. Тако се добија угљени штапић.
 
== Намена ==
Осим у [[Уметност|уметности]] и [[Медицина|медицини]], дрвени угаљ се највише користио у [[Металургија|металуршке]] и традиционално [[Ковач|ковачке]] сврхе. Превасходно због своје високе [[Калорија|калоричне]] вредности, дуго се сматрао као незамењиво [[Чврсто агрегатно стање|чврсто]] [[Гориво|гориво]] сваког [[Ковач|ковача]], мада се такође користи и у [[Фуруна|фурунама]] за печење.
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Charcoal}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Угљен