Саобраћај — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
. |
||
Ред 1:
{{short description|Учесници у саобраћају који путују пешице или возилом}}
[[Датотека:George Bosche Produce Company wagon pulling out into traffic on Broadway near the corner of Cerre Street.jpg|thumb|300px|Саобраћајно загушење у [[St. Louis, Missouri|Сент Луису]], [[Мисури]], почетак 20. века]]
[[Датотека:I-80 Eastshore Fwy.jpg|thumb|300px|[[Interstate 80|Интерстејт 80]], овде виђен код [[Berkeley, California|Беркелија]], [[Калифорнија]], је аутопут са више трака и гужвама у саобраћају.]]
[[Датотека:Congestion caused by a road accident, Algarve, Portugal.jpg|мини|300px|Гужва у саобраћају]]
'''Саобраћај''' је организовано кретање [[транспорт]]них јединица на мрежи [[Саобраћајни ток|саобраћајница]]. Он је нежељена последица транспорта и постоји само ако постоје транспортне јединице које се крећу по заједничкој мрежи. Саобраћај на [[цеста]]ма може се састојати од [[пешак]]а, натоварених или јахаћих [[животиња]], [[возило|возила]], [[трамвај]]а, [[аутобус]]а и других [[Јавни превоз|врста превоза]], било појединачно или заједно, користећи јавни начин за сврху путовања. ''[[саобраћајни код|Саобраћајни закони]]'' су [[Закон (право)|закон]]и који регулишу саобраћај и возила, док су '''правила на цести''' и закон и [[Норма (социологија)|неформална правила]] која су развијена временом да олакшају редни и временски ток саобраћаја.
Организовани саобраћај генерално има добро успостављене приоритете, траке, [[Приоритет (првенство пролаза)|првенства пролаза]], те контролу саобраћаја на [[Раскрсница|раскрсницама]].
Саобраћај је формално организован у више надлежности, са означеним [[Саобраћајна трака|трака]]ма, [[раскрсница]]ма, [[Размена (цеста)|разменама]], [[Семафор (саобраћај)|саобраћајним сигналима]], или [[саобраћајни знак|знаковима]]. Саобраћај се често дели по типу: тешка моторна возила (нпр. аутомобил, камион); остала возила (нпр. [[мопед]], бицикл); и пешак. Различити типови могу делити [[ограничење брзине]] и служности, или могу бити одељени. Неке надлежности могу имати веома детаљна и комплексна правила на цести, док се остала више поуздају на возачев здрав разум и вољу да сарађује.
Организација обично производи бољу комбинацију путовања сигурно и ефикасно. Догађаји који ометају ток и могу узроковати да се саобраћај дегенерише у неорганизирани неред укључују: [[градња цесте]], [[саобраћајни удес|колизије]] и [[крхотине у коловозу]]. На одређеним густим аутопутевима, мањи поремећај може прерасти у феномен познат као [[саобраћајни талас]]. Потпуни колапс организације може резултирати у [[саобраћајни застој|саобраћајном застоју]] и [[блокада|блокади]]. Симулације организованог саобраћаја често укључују [[теорија чекања|теорију чекања]], [[стохастички процес]] и једначине [[математичка физика|математичке физике]] примењене на [[саобраћајни ток]].
Реч -{''traffic''}- (саобраћај) оригинално значи „размена” и долази од староиталијанског глагола -{''trafficare''}- и именице -{''traffico''}-. Порекло италијанских речи је нејасно. Сугестије укључују [[Каталонски језик|каталонски]] -{''trafegar''}- 'оцедити',<ref>{{cite book | chapter = traffic | year = 2013 | title = American Heritage Dictionary | edition = Fifth | url = http://ahdictionary.com/word/search.html?q=traffic | accessdate = 23. 3. 2014}}</ref> претпостављени [[Вулгарни латински]] глагол -{''transfricare''}- 'трљати преко',<ref name=etymonline>{{cite web | title = traffic (n.) | year = 2001–2014 | last = Harper | first = Douglas | work = Online Etymological Dictionary | url = http://www.etymonline.com/index.php?term=traffic&allowed_in_frame=0 | accessdate = 23. 3. 2014}}</ref> претпостављена вулгарна латинска комбинација од -{''trans-''}- и -{''facere''}- 'направи или уради',<ref name=etymonline/><ref name=OED>{{cite book | chapter = traffic, n. | title = OED Online | date = mart 2014 | publisher = Oxford University Press | accessdate = 23. 3. 2014}}</ref> [[Арапски језик|арапски]] -{''tafriq''}- 'дистрибуција',<ref name=etymonline/> и арапски -{''taraffaqa''}-, што може значити 'тражити профит'.<ref name=OED/>
== Правила на цести ==
[[Датотека:Chicago 2007-4.jpg|thumb|left|300px|Контролор саобраћаја у Чикагу, Мичиген авенија]]
[[Датотека:Traffic-control-Roma.jpg|thumb|300px|Саобраћајна контрола у [[Рим]]у, [[Италија]]. Овај подијум контроле саобраћаја може се увући на ниво цесте када се не користи.]]
{{рут}}
'''Правила на цести''' и [[етикета вожње]] су генералне праксе и процедуре које су корисници цесте дужни да поштују. Ova pravila često se odnose na sve korisnike ceste, iako su oni od posebne važnosti za [[motor]]iste i [[bicikl]]iste. Ova pravila uređuju interakciju između vozila i pješaka. Osnovna saobraćajna pravila definirana su međunarodnim ugovorom pod autoritetom Ujedinjenih Nacija, 1968 ''[[Vienna Convention on Road Traffic]]''. Nisu sve države potpisnici konvencije i, iako su neke potpisnici, lokalne varijacije u praksi je moguće ipak naći. Također postoje nepisana lokalna pravila ceste, koja se generalno shvataju od strane lokalnih vozača.
Kao generalno pravilo, za vozače se očekuje da izbjegavaju koliziju sa drugim vozilom ili pješakom, bez obzira na to da li im lokalno pravilo dozvoljava.<ref>''Davies v. Mann,'' 152 Eng. Rep. 588 (1842)</ref><ref>see [[Last clear chance|legal doctrine of Last Clear Chance]]</ref>
U dodatku sa pravilima koja se primjenjuju po principu, [[saobraćajni znak]]ovi i [[saobraćajna svjetla]] moraju se poštovati, i mogu se davati instrukcije od strane policajaca, bilo rutinski (na zauzetoj raskrsnici umjesto saobraćajnih svjetala) ili kao [[cestovna saobaćajna kontrola]] oko konstrukcijske zone, udesa, ili drugog.
Ова правила треба разликовати од механичке процедуре потребне за рад нечијег возила.
=== Усмерење ===
{{Главни|Двосмерни саобраћај|Саобраћај десном и левом страном}}
Саобраћај који иде у супротним смеровима треба одвојити на такав начин да они не блокирају пут једни другима. Најосновније правило је да ли ће се користити по левој или по десној страни цесте.
=== Саобраћајни прописи ===
U dosta zemalja, pravila na cesti su kodificirani, utvrđivanjem zakonskih zahtjeva i kazne za njihovo kršenje.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, pravila su postavljena u [[Kod Autoputa|Kodu autoputa]], koji uključuje obaveze ali i savjete kako voziti razumno i sigurno.
U Sjedinjenim Državama, saobraćajni zakoni su regulirani od strane država i općina kroz njihove razumne [[saobraćajni kod|saobraćajne kodove]]. Većina ovih su zasnovani najmanje na dijelu Uniformnog koda vozila, ali postoje varijacije od države do države. U državama kao što su Florida, [[saobraćajno pravo]] i [[krivično pravo]] su odvojeni, stoga, osim ako neko ne pobjegne sa lica mjesta nesreće, počini saobraćajno ubistvo ili ubistvo bez predomišljaja, postaje samo kriv za manji saobrćajni prekršaj. Ipak, države kao [[Južna Karolina]] imaju u porpunosti kriminalizirano njihovo saobraćajno pravo, tako da naprimjer, osoba je kriva jednostavno zbog putovanja 5 milja preko ograničenja brzine.
== Организовани саобраћај ==
=== Приоритет (првенство пролаза) ===
Возила често улазе у конфликт са другим возилима и пешацима јер се њихови путеви међусобно пресецају, и због тога се мешају једни другима у руте. Генерални принцип који успоставља то ко има када право да иде први зове се „првенство пролаза”, или „приоритет”. Он успоставља ко има право да користи конфликтни део цесте и ко мора чекати док остали не ураде исто.
Znakovi, signali, oznake i ostale mogućnosti često se koriste da naprave prioritet eksplicitnim. Neki znakovi, kao što je [[znak stop]], skoro su univerzalni. Kada ne postoji znakova ili oznaka, različita pravila se posmatraju zavisno od lokacije. Ova preporučena pravila razlikuju se između država, i mogu čak varirati unutar država. Trendovi prema uniformnosti su objašnjana na međunarodnom nivou od strane [[Bečka konvencija o putokazima i signalima|Bečke konvencije o putokazima i signalima]], koja propisuje standardizirane uređaje kontrole saobraćaja (znakovi, signali, i oznake) za spotavljanje prava prolaza gdje je potrebno.
Zebre (ili pješački prelazi) su česti u naseljenim područjima, te mogu pokazivati da pješaci imaju prioritet u odnosu na vozila. U većine modernih gradova, saobraćajni signali se koriste za uspostavu prava prolaza na gustim cestama. Njihova primarna svrha jeste dati svakoj cesti dužinu trajanja u kojem saobraćaj može koristiti presjecište u organiziranom načinu. Intervali vremena dodijeljeni za svaku cestu mogu biti podešeni da uzmu u obzir faktore kao što su razlika u volumenu saobraćaja, potrebe pješaka, ili druge saobraćajne signale. Pješački prelazi mogu biti locirani pored ostalih saobraćajnih kontrolnih uređaja; ako oni nisu također regulirani na neki način, vozila moraju dati prioritet njima kada ih koriste. Saobraćaj na javnim cestama često ima prioritet u odnosu na druge kao što su saobraćaj iz privatnih posjeda; šinska presjecišta i pokretni mostovi su uobičajeni izuzeci.
==== Неконтролирани саобраћај ====
Неконтролирани саобраћај долази у одсуству ознака на цести и саобраћајних светала. На цестама без ознака, возачи теже задржати се на адекватној страни ако је цеста довољно широка. Возачи често једни друге претичу, опструкције су честе.
Пресецишта немају сигнале ни ознаке, и партикуларна цеста на заузетом пресеку може бити доминантна – што значи, њен саобраћајни ток – до паузе у саобраћају, у то време доминантност пребацује на друге цесте, где су возила у реду чекања. На пресеку две окомите цесте, гужва се може догодити ако се четири возила суоче на супротним странама.
=== Скретање ===
Vozači će često htjeti obustaviti put u jednom pravcu i skretati na neku drugu cestu ili neki privatni posjed. Smjerni signali vozila (češće poznati kao "žmigavci" ili "indikatori") često se koriste kao način prikaza nečije namjere da skrene, time upozoravajući ostale vozače. Trenutno korištenje smjernih signala varira umnogome među državama, iako njihova svrha treba biti ista u svim državama: da pokaže vozačevu namjeru odstupanja od trenutnih (i prirodnih) tokova saobraćaja dobro prije nego se skretanje izvrši (obično 3 sekunde prema smjernicama).
Ovo često znači da će skrečući saobraćaj morati stati u cilju čekanja da se prekid dogodi, a ovo može uzrokovati neugodnost za vozače koji ih prate, a koji ne žele skrenuti. To je razlog zašto se ponekad pružaju namjenske trake i zaštićene saobraćajne signalizacije za okretanje. Na prometnijim raskrsnicama gdje zaštićeana traka ne bi bila efektivna ili ne bi mogla biti izgrađena, skretanje može biti u potpunosti zabranjena, a vozači će morati "voziti okolo" u cilju da ostvare skretanje. Većina gradova primjenjuju ovu taktiku veoma često; u [[San Francisco|San Francisku]], zbog njihove uobičajene prakse, pravljenje tri uzastopna skretanja je poznato kao "lijevo skretanje San Franciska". Prema tome, pošto je većina traka u [[Taipei City]] previše zauzeto da dozvoljava direktna lijeva skretanja, znakovi često usmjeravaju vozače vožnju oko bloka radi skretanja.
Pravila skretanja nipošto nisu univerzalna. Naprimjer, u Novom Zelandu (država u kojoj se vozi sa lijeve strane) između 1977. i 2012, saobraćaj koji skreće lijevo mora dati prednost suprotnom saobraćaju koji skreće desno, a koji želi uzeti istu cestu (osim ako ne postoje višestruke trake, ali onda se vozač mora paziti u slučaju da vozilo preskače trake). Novi Zeland je ukinuo ovo konkretno pravilo 25. marta 2012, osim na [[kružni tok|kružnim tokovima]] ili prilikom degradiranja pomoću znakova ustupanja ili zaustavljanja.<ref name="example web reference">{{cite news |url=http://www.nzherald.co.nz/motoring/news/article.cfm?c_id=9&objectid=10748892 |title=Give-way rule change: Campaign to avoid crashes |author=Dearnaley, Mathew |date=2. 9. 2011 |work=[[The New Zealand Herald]] |accessdate=23. 11. 2011}}</ref> Iako je pravilo uzrokovalo sprva konfuziju vozača, te je više raskrsnica zahtjevalo ili idalje zahtijeva modifikaciju,<ref>{{cite news |url= http://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=10787417 |title= 'Wait and see approach' on left turn rule |newspaper= The New Zealand Herald |first= Nikki |last= Preston |date= 23. 2. 2012 |accessdate= 26. 2. 2012}}</ref> za izmjenu se predviđa da će eventualno spriječavati jednu smrt i 13 ozbiljnih povreda tokom godine.
Na cestama sa više traka, za saobraćaj koji skreće generalno se očekuje da se pokreće na traci najbliže smjeru u kojem vozač želi skrenuti. Naprimjer, saobračaj koji teži skrenuti desno će se obično pomjerati na najdesniju traku prije raskrsnice. Analogno, saobraćaj koji skreće lijevo će se pomjeriti na najljevlju traku. Izuzeci za ovo pravilo mogu postojati gdje naprimjer saobraćajne vlasti odluče da će dvije najdesnije trake skretati desno, u kojem slučaju vozači mogu uzeti bilo koju od njih da skrenu. U određenim dijelovima svijeta saobraćaj će se adaptirati neformalnim obrascima koji se nameću prirodno radije nego silom vlasti; naprimjer, uobičajeno je za vozače da promatraju (i vjeruju im) skrečućim signalima koje koriste ostali vozači u cilju skretanja sa ostalih traka. Naprimjer, ako nekoliko vozila na desnoj traci svi skreću desno, vozilo može doći sa trake blizu desnoj i skrenuti desno također, radeći to u paraleli sa ostalim vozilima koja skreću desno.
== Подела ==
Основна подела саобраћаја по видовима је на:
* [[Друмски саобраћај]]
Линија 21 ⟶ 71:
* [[Телекомуникације]]
* [[Пренос порука]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
{{refbegin}}
* May, Adolf. ''Traffic Flow Fundamentals''. Prentice Hall, Englewood Cliffs, NJ, 1990.
* ''[https://web.archive.org/web/20110725025356/http://www.azite.org/pdf/GuidanceDesignSafety.pdf 2010 Highway Capacity Manual]''. Transportation Research Board, Washington, D.C. {{ISBN|0-309-06681-6}},
* Taylor, Nicholas. ''[http://www.contram.com/download/NETS_CONTRAM_DTA.pdf The Contram dynamic traffic assignment model]'' [[Transport Research Laboratory|TRL]] 2003
* [https://www.springer.com/physics/complexity/book/978-3-540-20716-0 B. S. Kerner, ''The Physics of Traffic'', Springer, Berlin, New York, 2004]
* [https://www.springer.com/engineering/mechanical+eng/book/978-3-642-02604-1 B. S. Kerner, ''Introduction to Modern Traffic Flow Theory and Control: The Long Road to Three-Phase Traffic Theory'', Springer, Berlin, New York, 2009]
* [https://purl.fdlp.gov/GPO/gpo41653 Traffic Monitoring: A Guidebook] [[Federal Highway Administration]]
* [[Tom Vanderbilt|Vanderbilt, Tom]]. ''Traffic: Why We Drive the Way We Do (and What It Says About Us)''. Knopf, New York, 2008.
* {{cite book | chapter = traffic | year = 2013 | title = American Heritage Dictionary | edition = Fifth | chapter-url = http://ahdictionary.com/word/search.html?q=traffic | access-date = 23 March 2014}}
* {{cite web | title = traffic (n.) | year = 2001–2014 | last = Harper | first = Douglas | work = Online Etymological Dictionary | url = http://www.etymonline.com/index.php?term=traffic&allowed_in_frame=0 | access-date = 23 March 2014}}
* {{cite book | chapter = traffic, n. | title = OED Online | date = March 2014 | publisher = Oxford University Press }}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{commons category|Transport}}
* -{[http://ec.europa.eu/transport/road/policy/index_en.htm Road Transport in the European Union]}-
* -{[http://www.soe.org.uk Institute of Road Transport Engineers] (IRTE)}-
* -{[http://www.greenroads.us/ The Greenroads Rating System]}-
* -{[https://archive.is/20130616152118/http://transportreview.co.uk/road/road-traffic-map Interactive Map of Traffic for every major UK Road]}-
* -{[http://www.scats.com.au/product_traffic_managment.html SCATS Traffic Management Theory]}-
* -{[http://www.rta.nsw.gov.au Roads and Traffic Authority, NSW]}-
* -{[http://www.scats.com.au SCATS Sydney Coordinated Adaptive Traffic System]}-
{{Саобраћај}}
{{Привреда}}
{{Authority control}}
[[Категорија:Саобраћај|*]]
| |||