Орден белог орла (монархија) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 24:
 
== Историја ==
[[Кнежевина Србија]] је проглашена Краљевином 22. фебруара/[[5. март]]а [[1882]]. године. Наредне године, [[23. јануар]]а [[1883]], краљ [[Милан Обреновић]] потписао је ''Указ о доношењу Закона о одликоваљима'' када су основана два српска одличија, установљен је Орден белог орла, као и [[Краљевски орден Светог Саве|Орден Светог Саве]]. Двоглави бели орао са крилима у полету успостављен је као државни грб Краљевине Србије. Представља величанствен симбол који датира из доба владајућих династија [[Византијско царство|Византијског царства]], означава универзални симбол хришћанства. Овај симбол су користили у владарским кућама средњовековне Србије, цареви [[Свето римско царство|Светог римског царства]], цареви [[Руско царство|Русије]] и цареви [[Аустријско царство|Аустрије]]; главна разлика је била боја или метал којим се представљао орао. Сребро је било за Србију, злато за Византију, црна боја за Свето римско царство, као и за руске и аустријске цареве. На реверсу ордена су се у време династије [[Обреновићи|Обреновић]] налазили иницијали краља Милана. После [[Мајски преврат|Мајског преврата]] (1903) Србија је постала парламентарна краљевина на челу са династијом [[Карађорђевићи|Карађорђевић]], краљ [[Петар I Карађорђевић|Петар I]] је наставио да у складу са својим овлашћењима додељује орден на основу Указа. Али су иницијали оснивача уклоњени са реверса и замењени годином проглашења краљевине [[1882]], због тога је и са реверса плавих трака које се спуштају од круне уклоњен датум проглашења краљевине, јер није било више потребе за истим. Тридесет две године после оснивања, [[1915]]. године, у време [[Први светски рат|Првог светског рата]], краљ Петар I основао је Орден белог орла за ратне заслуге са мачевима. Носиоци ордена с мачевима су од 1938. славили Петровдан, рођендан краља Петра I, као славу.,<ref>{{Cite web |url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/07/13?pageIndex=00008 |title="Време", 13. јул 1938, стр. 8 |access-date=04. 06. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200604103604/https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/07/13?pageIndex=00008 |archive-date=04. 06. 2020 |url-status=dead }}</ref> у фебруару 1941. добили су "скоро све повластице" као и одликовани Карађорђевом звездом.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1941/02/26?pageIndex=00010 "Политика", 26. феб. 1941]</ref>
 
Чувене радионице у главном граду [[Аустроугарска|Аустроугарске]] [[Беч]]у као што су Роте & Синовац, Винцет Мајер и синови, Карл Фисмајстер и Вилхелм Кунц су израђивале орденске инсигније све до [[Први балкански рат|Првог балканског рата]]. Од [[1912]]. до [[1945]]. године орденске инсигније су израђивале чувене радионице, Артис Бертран у главном граду [[Француска|Француске]] [[Париз]]у и Браћа Игенен из Ле Локла у [[Швајцарска|Швајцарској]].