Орден белог орла (монархија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 24:
== Историја ==
[[Кнежевина Србија]] је проглашена Краљевином 22. фебруара/[[5. март]]а [[1882]]. године. Наредне године, [[23. јануар]]а [[1883]], краљ [[Милан Обреновић]] потписао је ''Указ о доношењу Закона о одликоваљима'' када су основана два српска одличија, установљен је Орден белог орла, као и [[Краљевски орден Светог Саве|Орден Светог Саве]]. Двоглави бели орао са крилима у полету успостављен је као државни грб Краљевине Србије. Представља величанствен симбол који датира из доба владајућих династија [[Византијско царство|Византијског царства]], означава универзални симбол хришћанства. Овај симбол су користили у владарским кућама средњовековне Србије, цареви [[Свето римско царство|Светог римског царства]], цареви [[Руско царство|Русије]] и цареви [[Аустријско царство|Аустрије]]; главна разлика је била боја или метал којим се представљао орао. Сребро је било за Србију, злато за Византију, црна боја за Свето римско царство, као и за руске и аустријске цареве. На реверсу ордена су се у време династије [[Обреновићи|Обреновић]] налазили иницијали краља Милана. После [[Мајски преврат|Мајског преврата]] (1903) Србија је постала парламентарна краљевина на челу са династијом [[Карађорђевићи|Карађорђевић]], краљ [[Петар I Карађорђевић|Петар I]] је наставио да у складу са својим овлашћењима додељује орден на основу Указа. Али су иницијали оснивача уклоњени са реверса и замењени годином проглашења краљевине [[1882]], због тога је и са реверса плавих трака које се спуштају од круне уклоњен датум проглашења краљевине, јер није било више потребе за истим. Тридесет две године после оснивања, [[1915]]. године, у време [[Први светски рат|Првог светског рата]], краљ Петар I основао је Орден белог орла за ратне заслуге са мачевима. Носиоци ордена с мачевима су од 1938. славили Петровдан, рођендан краља Петра I, као славу
Чувене радионице у главном граду [[Аустроугарска|Аустроугарске]] [[Беч]]у као што су Роте & Синовац, Винцет Мајер и синови, Карл Фисмајстер и Вилхелм Кунц су израђивале орденске инсигније све до [[Први балкански рат|Првог балканског рата]]. Од [[1912]]. до [[1945]]. године орденске инсигније су израђивале чувене радионице, Артис Бертран у главном граду [[Француска|Француске]] [[Париз]]у и Браћа Игенен из Ле Локла у [[Швајцарска|Швајцарској]].
|