Александар Белић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 36:
Дописни члан Српске краљевске академије постао је 4. фебруара 1905, а њен редовни члан 3. фебруара 1906. Његова приступна беседа у академију имала је назив „Основне црте историјског развитка српског језика“. Био је [[списак ректора Универзитета у Београду|ректор Београдског универзитета]] академске 1933/34 године.
Председник [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] постао је пред крај фебруара 1937,<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/02/27?pageIndex=00008 "Политика", 27. феб. 1937]</ref> наследивши на том месту [[Богдан Гавриловић|Богдана Гавриловића]],<ref>[http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=27, Биографија на сајту САНУ] {{Wayback|url=http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=27, |date=20111009050700 }}, Приступљено 24. 4. 2016.</ref> исте године је обележио 40 година научног рада.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/11/20?pageIndex=00010 "Време", 20. нов. 1937]</ref> На тој значајној позицији био је све до своје смрти, укупно 23 године. Овај период остаће упамћен и по томе што је академија два пута мењала име, најпре у Српска академија наука, а затим у [[Српска академија наука и уметности]] (скраћено САНУ), како се и данас зове. Александар Белић ја дао значајан допринос раду академије као њен председник са највећим стажом до сада. Један је од потписника [[Новосадски договор|Новосадског договора]] 1954. године.
Био је члан неколико академија наука: [[Хрватска академија знаности и умјетности|југословенске]], словачке, чешке, пољске, бугарске, баварске. Био је члан научних друштава у Лавову, Прагу и [[Данско краљевско друштво|Данског краљевског друштва]]. Затим почасни професор [[Московски државни универзитет Ломоносов|Московског универзитета „Ломоносов“]] и [[Универзитет у Глазгову|Универзитета у Глазгову]].
| |||