Патријарх српски Герман — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознака: ручно враћање
Нема описа измене
Ред 36:
|Потпис=Patriarch German of Serbia - signature.png}}
 
'''Патријарх српски Герман''' (световно име ''Хранислав Ђорић''; [[Јошаничка Бања]], [[19. август]] [[1899]] — [[Београд]], [[27. август]] [[1991]]) је био [[Патријарх српски|43. врховни поглавар]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] у периоду [[1958]]—[[1990]]. Одлуком Сабора Српске православне цркве, једини је за живота пензионисани [[патријарх]]. Његово пуно име и титула гласили су ''Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Герман''.
 
Због наводне блискости са [[савез комуниста Југославије|комунистичким режимом]], неки су га звали ''црвени патријарх''.<ref name="Време">[http://www.vreme.com/cms/view.php?id=908303 Време: Свети дух на тајном задатку], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> Током владавине патријарха Германа промењена је процедура избора [[патријарх]]а и уведен је такозвани ''апостолски принцип''<ref name="Време" />, по коме епископи на сабору бирају тројицу кандидата, а затим се жребом (извлачењем) одлучује који ће од њих бити нови патријарх.
Његово пуно име и титула гласили су ''Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Герман''.
 
== Биографија ==
Ред 62:
[[Датотека:Grave of Patriarch German of Serbia in Belgrade's St. Mark's Church.jpg|300п|мини|лево|Гроб патријарха Германа у [[Црква Светог Марка у Београду|цркви Св. Марка]]]]
Када је [[1989]]. године сломио кук био је то почетак болести која је трајала до краја његовог живота. За чувара трона српских патријарха именован је [[30. јун]]а исте године, [[Митрополија загребачко-љубљанска|Митрополит Загребачко-љубљански]] [[Јован Павловић|Јован]] који је замењивао оболелог патријарха. Патријарх Герман пензионисан је одлуком Сабора Српске правлославне цркве [[30. новембар|30. новембра]] 1990. године, због дуготрајне тешке болести која је потврђена стручним налазом Конзилијума лекара [[Војномедицинска академија|Војномедицинске академије]], да би након тога [[архијереј]]и донели одлуку да бирају новог патријарха.<ref>[http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1025/tekst/izabran-novi-patrijarh/ Изабран нови Патријарх] {{Wayback|url=http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1025/tekst/izabran-novi-patrijarh/ |date=20140504224533 }}, Приступљено 4. 5. 2014.</ref> Следећег дана [[1. децембар|1. децембра]], још за живота Патријарха Германа изабран је нови Патријарх доташњи [[епископ]] [[Епархија рашко-призренска|рашко-призренски]] [[патријарх српски Павле|Павле]]. Преминуо је [[27. август]]а [[1991]]. и сахрањен је унутар [[Црква Светог Марка у Београду|Цркве Светог Марка]] у Београду. Тим догађајем постаје један од дуговечнијих српски патријарха у историји Српске православне цркве, који је 32 године обављао дужност врховног поглавара Српске православне цркве.<ref>[[Патријарх српски Пајсије I]] је управљао као патријарх 33 године, 1614-1647.</ref>
 
Због наводне блискости са [[савез комуниста Југославије|комунистичким режимом]], неки су га звали ''црвени патријарх''.<ref name="Време">[http://www.vreme.com/cms/view.php?id=908303 Време: Свети дух на тајном задатку], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> Током владавине патријарха Германа промењена је процедура избора [[патријарх]]а и уведен је такозвани ''апостолски принцип''<ref name="Време" />, по коме епископи на сабору бирају тројицу кандидата, а затим се жребом (извлачењем) одлучује који ће од њих бити нови патријарх.
 
О животу патријарха Германа је доста писано, а најдетаљније Милан Д. Јанковић у књизи ''Патријарх српски Герман у животу и борби за Спомен-храм'' и Вељко Ђурић Мишина у књизи ''Гер­ман Ђо­рић : Па­три­јарх у обез­бо­же­ном вре­ме­ну'', 1-2.